Kao da se uloge nisu brojale, kao da se osmesi svih onih koji su nastali kao reakcija na njegovu glumu nisu računali. Da je svako dao po dinar na maestralne role koje je odigrao Miodrag Petrović Čkalja, on ne bi umro u bedi.
Utešno je što je makar pred odlazak sa ovog sveta, pre 14 godina, dobio nagradu za životno delo Car Konstantin. Upravo tada se na svom govoru, obratio publici, auditorijumu i svima onima koji su možda zaboravili kakav je doprinos ostavio na polju jugoslovenske glume.
-Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde – rekao je glumac 2002. godine na dodeli, samo godinu dana pred smrt.
Tom prilikom je izgovorio i rečenicu koja i dalje odzvanja u glava mnogih.
– Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske- neutešan je bio popularni Čkalja.
