Jagodinci znaju da je prelepa vila u kojoj se danas nalazi Muzej naivne i marginalne umetnosti, nekada pripadala trgovačkoj porodici Ristić. Ova poznata jagodinska porodica bavila se proizvodnjom staklenih balona koji su bili oblagani pletenim prućem kako bi bili sačuvana lepota i kvalitet vina iz ovih krajeva. Iako mnogi Jagodinci smatraju da imaju veze sa porodicom Ristić, istina je da se njihovi potomci, bar prema svedočenju poznavalaca prilika u ovoj priči, nalaze uglavnom u inostranstvu. Takođe, zanimljivo je da je pre dvadesetak godina jedan od njih posetio Muzej.
„Ristići su želeli da svoju porodičnu vilu sagrade po ugledu na neke raskošne objekte koje su zapazili prilikom svojih čestih putovanja po svetu. Godine 1929. sagradili su kuću po uzoru na neke holandske građevine, na osnovu fotografija, koje je napravila njihova sinovica. Nekadašnja vila, danas zgrada muzeja, spoj je različitih elemenata i arhitektonskih stilova prelaza iz XIX u XX vek. Na fasadi je mnoštvo elemenata secesije što pokazuje bogata štukatura, naročito u delu ispod krovnog venca “ kaže direktorka Muzeja, istoričar umetnosti I muzejski savetnik, Nina Krstić.
Cela zgrada je autentična, od poda do krova. Istim parketom koračali su Ristići tridesetih godina prošlog veka. Jedan deo porodice 
danas čine uspešni industrijalci u inostranstvu, koji bi, prilikom boravka u Srbiji ponekad posećivali muzej.
„Neki od potomaka posećivali su nas kao anonimni posetioci. Jednom prilikom, dežurni kustos je imao neobičnog posetioca, koji je sa posebnim interesovanjem tražio poglednom neke detalje u pravcu plafona i poda, kao da su ga ponajmanje interesvale slike. Na zabrinut pogled kustosa, posetilac je odgovorio „znate, ovde, baš na ovom mestu je bila moja dečja soba“. Nakon Ristića, zgrada je pripala mesnom Komitetu, a zatim je 1960. godine osnovan naš Muzej, što je potomcima svakako bilo draže – ustanova gde stanuju umetnost i kultura“ priča Nina Krstić.
Nekadašne potrovne površine, koje su obično bile mesto gde su se kod Ristića okupljali golubovi, danas su modern kancelarije I dva depoa muzeja za odlaganje umetničkih eksponata. Podrum im je služio za odlaganje stvari, a danas je to naš izložbeni proctor, stolarska radionica, magacin za publikacije. Naš najnoviji plan je da u toku rekonstrukcije muzeja, svakako postavimo ploču na kojoj će se nalaziti istorijat o poreklu samog objekta. Moram da napomenem da su Ristići u svoje vreme bili vrlo bogata trgovačka familija, otuda je I veliki broj objekata u Jagodini takođe nekada pripadao njima“ dodaje ona.
Muzeju naivne i marginalne umetnosti često su se javljali anonimni ljudi iz svih krajeva Srbije sa istom pričom – tvrdili su da su potomci Ristića.
Nameštaj, ograda nekadašnje vile a zatim i našeg Muzeja delom je odnešena u olujnom vremenu za vreme drugog svetskog rata I u deceniji nakon toga. Najnovijom rekontrukcijom koja se planira u narednom periodu podrazumeva se I rekonstruisanje ograde prema postojećoj fotodokumentaciji.
„Postoji način da se savremenim audio vizuelnim sredstvima posetioci upoznaju sa zgradom kakva je nakada bila. Danas je reprezentativno stepenište npr. već kultno mesto na kome se obavljaju razne svečane manifestacije: otvaraju izložbe, koncerti ali se I fotografišu mladenci, kojima je naš Muzej omiljena destinacija, neposredno posle svečnog sklapanja braka.
“Za proteklih pet i po decenija MNMU je više puta restaurisan, saniran i revitalizovan. Ovoga puta neophodna je I dogradnja aneksa.“ dodala je Krstić.
tekst i FOTO redakcija Infocentrale
