Rasistički komentari, ksenofobične opaske, pljuvanje po boji kože, genetskom poreklu i zemlji za koju igraju i pobeđuju, nacionalna histerija posle poraza, prisvajanje tuđih uspeha, prezir i gađenje prema zlatu ovog jutra… Zašto, pobogu? Uniziti protivnika da bi se uveličao sopstveni (ne)uspeh, ah, kako je to glupo, reći će svaki dostojanstven sportista i ljud, ali, poštovati protivnika, e to je vrhunsko načelo istinske igre i jedini način da se i sam, u pobedi ili porazu, ne uniziš. Mislite o tome, rođaci, pre nego ponovo pljunete u vis.
