Grad je kad se rodiš iz betona i osim ruža voliš i poljsko cveće.
Grad je kad se uspavaš ujutru, a Vesna iz lokalne radnje ti čuva veknu raženog hleba ispod tezge, jer zna da si preumorna i zaljubljena, iako to ne radi često i bez dobrog razloga.
Grad je kad poštar zna kako izgledaš bez šminke.
Grad je ako si ljubazna i ako si ‘dobar dan’, ‘izvolite’, ‘molim vas’, ‘hvala’.
Grad je kad u trenerci izađeš do zubara, a usput su ljudi vedri i nasmejani. I kad sediš u kafiću sama i nikog nije briga za to.
Grad je kad pomažeš komšijama uvek i u svemu. I bacaš smeće u kontejner i u džepovima i torbi do kante čuvaš papiriće od cigareta i čokoladica koje uz kafu dobiješ u kafiću, a prijedu ti se usput.
Grad je kad ti komšija iz susednog ulaza, polupokretan i star, kaže ‘lepo govorite i još lepše izgledate na tv, komšinice’, a tebi milo.
Grad je kad ne psuješ i ne vičeš po ulici ni na ženu, ni na decu, ni na prosjake. Grad je kad za tobom viču ‘Živa bila sto godina!’, evo stvarno.
Grad je kad organizuješ popravku vodovodnih cevi, iako si najmlađa u ulazu i imaš najviše obaveza, jer su svi ostali stariji i nemaju obaveza, ali se uzdaju u tebe.
Grad je kad se boriš protiv nepravde, kad si na strani slabijih pa makar bila i najjača. Grad je kad si uvek svoja, a nikad sebična. Grad je kad počistiš dvorište ispred zgrade, a ne moraš.
Grad je da se dogovaraš, da razgovaraš, da ideš u pozorište, biblioteku i muzej, da hraniš pse lutalice i klincima zatežeš sedište na bajsu iz sve snage, da razmenjuješ knjige i igle za pletenje, da se napiješ i svima čestitaš dan ljubavi čokoladnim kolačima po internet receptu. Grad je kad voliš i podržavaš ono što smatraš važnim i dobrim i za njihovu decu, a ne samo za svoju, makar im se to u trenutku do srži ne sviđalo. Grad je kad te zbog toga poštuju, pa se ne ljutiš što vole neke druge.
Grad je da ostaviš ključeve Ljubi dok si na moru, da zaliva cveće i uključi bojler noć pre povratka.
Grad je kad ti prijatelji obilaze decu dok si na poslu i donose im domaću supu da znaš i nove igrice i ‘nekukintuzaužinu’ da ne znaš.
Grad je kad ne daš da grad nestane iz ljudi, pa makar i svi ljudi nestali iz gradova.
U suštini, ja sam nomadkinja. Nemam svoj grad.
Imam pitanje i u njemu pola odgovora.
piše Marijana Stevanović, novinarka
