Dobro, idemo ispočetka.
Hrist je oduvek i zauvek bio siromašan, više nalik pijanici na klupi u gradskom parku, skitnici kojoj ne biste prišli tako blazirano opterećeni sopstvom ni u ludilu, nego personifikaciji onoga u šta se, tako folirantski i neiskreno, zaklinjete čitavog jutra. Vama obožavana i prihvaćena sadašnjost društva (čijii ste deo, ne zaboravite!) kao ovaploćenje svega valjanog i važnog, zaboravivši i Isusa i vas, umesto čovekoljublja nudi avione, umesto plemenitosti kamione, umesto ljubavi silikone, umesto milosrđa rolekse i, naravno, umesto pravde – licence to kill.
Iako začet bez greha, u ime njegovog rođenja ubijeno je, kaže Holy Bible, četrnaest hiljada novorođenih beba, jer je Irod bio uplašeni, narcisoidni skot, moćniji od Isusovih roditelja, prirode, svega. Danas mrtvi ‘ladni, svečano obučeni i nesrećno utemeljeni, gledate kako vam NekiNoviIrod ubija živu decu, nespremni da uzmete taj kamen i razbijete mu tu ludu glavu, jer su vaša deca važnija od svakog njegovog i vašeg straha, nisu li? Umislili ste da ste sami? E pa niste, I’m very fucking sorry.
Znajući da to ne vodi ničemu, mudraci su uporno hodali za zvezdom vodiljom, pustinja je bila surova i tada, da, i mada su mudraci, u stvari, holivudski likovi, to im nije oduzelo moć da spasu svet samo jednom važnom vešću. Dobro je da su reke tekle mirno, i ni u jednu od njih, ni onda ni sada, nije bilo moguće ući i nizvodno izaći isti. Tako ni Isus nije mogao, pa je još kao beba shvatio da to što je siromašan, proganjan od većine, obeležen, najćešče gladan i uglavnom sam, ne znači da je manje vredan da preživi.
I živi.
I veruje.
U ljude, dobro, jednakost, pravdu, nečinjenje zla. I da tu veru pokuša da vam da. Možda i da vam proda, ne znam…
Jeste li kupili ili prodali veru, rođaci? Srećni ste onoliko koliko sreće dajete i koliko dobra činite. Sve ostalo je promenljiva kategorija, sve ostalo je život bez traga i smisla i pustinja bez reke i život bez ljubavi. Kako hoćete… Volim nas i tako nesavršene.
