Saint-Denis je grad u Francuskoj u regionu Île-de-France, u departmanu Seine-Saint-Denis.Nalazi se u severnom predgrađu Pariza sa kojim se graniči.
Sen Deni je istorijski i kulturno veoma značajno mesto u Parizu. Bogato je različitim katedralama, hotelima, restoranima, kafanama, ali i kineskim i drugim buticima. Tu se mogu naći dve veoma značajne radnje gde se možete obući „Celio“ i „ Tati“. U ovim radnjama akcije su česte, a i svaka ima neka svoja pravila. U radnji „Celio“ kupcima je poznato da delove iz prethodne serije odeće uvek možete naći u podrumu, na akciji. Ukoliko vas zanima nešto od poslednje serije, to se nalazi na spratu. Ukoliko ste nešto kupili u nekoj drugoj radnji, to ne smete unositi u butik, već predajete obezbeđenju na ulazu i zadužujete broj, kako bi ste kasnije preuzeli.
Bazilika Sen Denija
Odmah po ulasku u grad Sen Deni ne možete a da ne primetite dve veoma značajne katedrale. Prvo nailazite na crkvu „Nuve“ (Neuve), ona je zanimljiva po svom arhitekturalnom stilu, a zatim ćete videti i visoku građevinu drevne Bazilike Sen Deni. Sen Deni je zaštitnik Francuske, a nismo imali prilike da je posetimo, trenutno se renovira fasada pa je jedan deo prekriven skelama, ali to ne umanjuje njen značaj i vrednost. Kaže se da je završena 1144. godine i da su u njoj sahranjeni kraljevi Francuske. To je ujedno kako neki tvrde i prva sagrađena gotička katedrala na svetu. Njenu restauraciju izvršio je arhitekta čuvene Notr Dam ( Notre Dame) katedrale Ežen Viole Le Dik, liči zar ne?
Mače sa tezge
Dok smo stajali na trgu i razgledali ljude različite veroispovesti i nacionalnosti dok prolaze, videli smo dosta toga zanimljivog. Tradicionalne indijske kostime, različite šare na muslimanskim haljinama, ali i muslimanske dobrotvore koji skupljaju novac za obnavljanje džamija. Međutim u toj multikulturalnoj sredini pažnju nam je privuklo jedno mače koje je na tezgama prodavca preko puta nas slobodno šetalo preko krastavaca, paradajza, grejfruta, narandža. Prodavci su gledali i nisu ga ništa uznemiravali. Tek je jedan dečak pokušao da otera mače sa tezge, međutim otac ga je opomenuo da se tako ne postupa sa životinjama, i dečak se ubrzo pomerio odatle. A mačka je nastavila da uživa u svom novom odmaralištu. Možda bi nekima bilo muka da kupe proizvode posle ovakvih scena, ali ovom čoveku nije opala prodaja, već je skočila, zbog atrakcije i humanog postupka.
Nasilni prodavci sa ulice
Posle atrakcije pomenutog mačeta nastavili smo da šetamo glavnom ulicom. Naišli smo na veliki broj ljudi, nudili su nam različite predmete po vrlo povoljnim cenama. Zastali smo i razgledali. Prišao nam je jedan mlad momak i ponudio mobilni telefon za 120 evra, model telefona nam ukazuje da bi trebao biti skuplji, ali je korišćen. Ubrzo smo saznali pošto je počeo brzo da spusta cenu do 40 evra, da se radi o ukradenoj robi. Jer u vozilima gradskog prevoza, česte su pljačke. Nismo želeli da kupimo, međutim momak je nastavio agresivnom prodajom, pratio nas je narednih pet minuta, bili smo na ivici da pobesnimo. Sreća, odjednom sva ta gungula sa ulice je za sekundu pokupila predmete i nestala, ulicom je prošla policija, koja brine o redu i miru u ovom delu Pariza, a i kažnjava ilegalne prodavce.
Polivanje vodom
Mislili smo da je kraj iznenađenjima. Nastavili smo da šetamo i usput smo videli različite znamenitosti. Zgradu opštine i čuveno pozorište „TGP“ koje od 1960. nosi ime slavnog francuskog glumca Žerarda Filipea, koji je slavu stekao igrajući u filmu „ Vrag u telu“. Saznajemo da je bilo nekih problema u finansiranju ovog pozorišta, ali ipak ono je nastavilo da postoji i uspešno pripremilo novu sezonu.
Prešli smo ulicu i našli se u drugom delu, videli smo zatvorena vrata pijace i jedan kamion na ulici. Ulice su bile prljave, papirima i raznim drugim otpadcima. Videli smo čoveka koji crevom poliva trotoar, shvatili smo posmatrajući meštane da moramo preći na drugu stranu jer on ne staje i savesno radi svoj posao, bez obzira ko je na ulici, biće poliven.
Možda nismo saznali sve tajne koje ovaj lep a često prljav grad u sebi krije. Nadam se da smo uspeli malo da približimo njegovu svakodnevnicu, kulturnu lepotu i istorijski značaj, a za ostalo treba ga posetiti.
tekst i foto Marko Mirković
