Proteklih nekoliko decenija u porastu je broj obelilih od raznih vidova bolesti. Nepravilan način ishrane i manjak fizičke aktivnosti glavni su faktori rizika za nastanak hroničnih bolesti. Upravo je fizička aktivnost jedan od najvažnijih koraka na putu prevencije pa čak i lečenja. Uz redovnu i umerenu fizičku aktivnost smanjuje se rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, osteoporoze, dijabetesa, depresije, anksioznosti itd.
Treba posebno imati u vidu da je vezu između psihičkih i fizičkih bolesti prilično velika. Tako na primer, nije redak slučaj, da stalan i intezivan stres može da uzrukuje razna fizička oboljenja, dok sa druge strane ta ista fizička oboljenja mogu da dovedu to teških psihičkih stanja. Tako danas, u ovom začaranom krugu, skoro svi vidovi bolesti beleže nagli rast, uprkos razvoju medicine i nauke uopšte.
„Treba trenirati na prvom mestu zbog zdravlja, kardio treninzi kao i treninzi snage su dobri za ceo vaš organizam, jer fizičkom aktivnošću, praćenom adekvatnom ishranom, poboljšava se opste zdravlje osobe, kroz snižavanje holesterola, šećera, triglicerida što su potvrdile i mnoge naučne studije. Pored toga luči se dopamin, oksitocin, kao i endorphin koji dovodi do opuštanja i izaziva dobro raspoloženje. Ako na to dodamo da ćete biti i fizički privlačniji, onda stvarno ne vidim razlog šta čekate.”kaže Darko Antić, trener.
Fizička aktivnost je odlična i u borbi protiv depresije, što je pokazalo istraživanje koje su u saradnji sprovela četiri univerziteta u Sjedinjenim američkim državama 1999. godine. Naime, istraživanje je obuhvatalo četiri meseca lečenja i šest meseci praćenja pacijenata. Pacijenti su podeljeni u tri grupe, od kojih je jedna dobijala klasične lekove za depresiju, druga je bila podvrgnuta redovnim fizičkim vežbama, a treća je lečena kombinacijom lekova i vežbanja. Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost najefikasnija terapija jer ne samo da je najveći procenat pacijenata izlečen, već je i procenat ponovo obolelih najmanji.
Zbog svega gore navednog, ne treba gubiti vreme, iskoristite predstojeće lepo vreme, ne dozvolite da upadnete u zamku lenjosti kao najteže bolesti.
Povećajte broj šetnji, ako nemate sa kim kupite psa ili još bolje usvojite jednog. Možete čak da vežbate u prirodi pa da treninge nastavite u teretani kada zahladni. Krenite u školu plesa, zaputite se do obližnjeg sela bajsom, sigurno bi vas tamo čekalo još mnogo prilika za rekreaciju, takođe uskoro će se početi sa radom i bazeni na otvorenom pa zašto ne biste iskoristili tu priliku. Da ne spominjemo borilačke veštine, planinarenje, košarku, odbojku, futbal i mnoge druge sportove.
Načina je dakle mnogo i zato ne tražite razlog, već se pokrenite u pravcu dužeg i zdravijeg života.
Nenad Nikolić, infostud
