Docent doktor Marko Đorđević, profesor Osnova komunikologije, Medijske pismenosti i predmeta Govorne veštine i komunikacije na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, objavio je kod beogradske “Prosvete“ knjigu koja se bavi političkim besedništvom u Srbiji, „Politika i umeće ubeđivanja.
„Moja ideja je bila da pokažem da između političkih govora i beseda, postoji bitna razlika. Političke besede su viši stupanj političke poruke. U knjizi se nalaze važnije političke besede srpskih govornika, bilo da je reč o skupštinskom govorništvu, besedama na protestima devedesetih u Beogradu, događajima u vezi sa petim oktobrom itd. Vuka Draškovića su devedesetih nazivali – “kraljem trgova“ jer je umeo da zapali masu. Moć njegovog govora bila je velika. Verujem da će u sadašnjoj postavi skupštinskih govornika po erističkom umeću, tj.umeću vođenja prepirke, prednjačiti Vojislav Šešelj. Ono što karakteriše politiku u Srbiji danas je nekultura, neobrazovanje, nečitanje“ kaže Đorđević.U knjizi postoji i analiza neverbalne komunikacije, koja je veoma važna. Poznato je da kroz neverbalne simbole ljudi često kažu mnogo više nego služeći se govorom.
Marko, koji je Kruševljanin i koji već 20 godina živi u Beogradu, ima duboke veze sa Jagodinom. Njegov otac, prof. dr Milentije Đorđević, nekada je predavao na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, a svoju univerzitetsku karijeru nastavio je na Filozofskom fakultetu u Nišu i mnogim drugim fakultetima u Srbiji. Primetno je da Marko Đorđević potpisuje organizaciju mnogih događaja iz oblasti kulture, što ranije u Jagodini nije bio slučaj. Neki od njih su koncert Mačela za obnovu stare Učiteljske škole, kao i koncert Dejan Petrović i Big bend, tribine na kojima su govorili Voja Žanetić, Draža Petrović, Bane Trifunović, Njuzovci…
„Drago mi je ako sam uspeo da utičem na razvoj urbane kulture u Jagodini. U Jagodini bi kulturni život morao da se podigne na viši nivo i mi smo na Fakultetu pedagoških nauka prepoznali potrebu za tim. Grad ne može da se pohvali nekim bogatim kulturnim životom izuzev onoga što radi Kulturni centar, što je skromno. Svi mi koji volimo Jagodinu, bez obzira da li smo ovde rođeni ili smo došli iz drugih gradova, ne možemo da zapostavimo važne oblasti kao što su obrazovanje i kultura. Jagodina se uspešno i mudro razvija, ali je neophodno negovati kulturu i brinuti o tome, jer je ona preduslov svega“ kaže Đorđević.
Paradosk svoje vrste, kako kaže docent doktor Marko Đorđević je što na tribine poznatih satiričara koje je organizovao, najmanje dolaze studenti.
„Te tribine su najpre namenjene studentima, a njih je najmanje na tribinama što je paradoksalna situacija. Analizirajući medijsku scenu u Srbiji, na predavanjima često pominjem ljude koje smatram važnim kada je reč o novinarstvu, umetnosti, književnosti. Generalni krivac veoma loše situacije među mladima je Televizija Pink koja dve decenije uništava mlade. Lično u televiziji “Pink“ vidim najvećeg krivca za dominaciju dva kulturna obrasca u Srbiji – ruralno spektakularnog i senzacionalističko estradnog.
. Ta dva obrasca prožimaju kulturni prostor. Mladi su takvi kakvi su nam mediji, a mediji su 20 godina unazad užasni. Zašto Milan Madenović ne bi bio u osnovnoškolskim ili srednjoškolskim lektirama kada su njegove pesme čista poezija.
On smatra da je aktivizam nestao i sa ulica se preneo na sferu virtuelnog.
„U Beogradu su na ulicama građani, situacija podseća na neke ranije godine, ali mediji o tome ne izveštavaju. Mislim da to nešto govori“ kaže Đorđević.
OBNOVA STARE ZGRADE UČITELJSKE ŠKOLE
Fondacija „Sreten Adžić“ radi na projektu obnove stare zgrade Učiteljske škole.
„Angažovali smo međunarodni projektni tim koji radi na izradi projekta i došli smo do cifre od 1.800.000 evra koliko nam je potrebno za obnovu ove zgrade. U toj zgradi otvorili bismo savremen ogledni naučno istraživački centar i sadržaji u njemu bili bi dopuna onoga što naši studenti imaju na fakultetu. Sve ono što su teorijski naučili, oni bi mogli da primene u praksi i radu sa decom. Imamo ideju da to bude multifunkcionalni objekat koji bi imao i turističku dimenziju. U potkrovlju bi bili apartmani gde bi bili smešteni studenti učesnici medjunarodnih razmena studenata. Studenti iz inostranstva bi se upoznali sa Jagodinom na najbolji mogući način. Imali bismo kamernu dvoranu za koncerte, predstave, bioskop, moderna biblioteka, računarski centar. To bi bila vrhunska zgrada za 21.vek kada je reč o obrazovanju i nauci. Grad Jagodina dao nam je tim inžinjera na čelu sa Slobodanom Mijatovićem, dobili smo arhitekte iz Mađarske i oni završavaju idejni projekat. Potrebna nam je finansijska podrška grada i države“ kaže docent doktor Marko Đorđević.
