Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Svetih vrača Kozme i Damjana, koje mnogobrojne zdravstvene ustanove i lekari slave kao zaštitnika svoje profesije. Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila ovaj dan svojom slavom.
Oduvek su hrišćani u bolesti tražili pomoć lekara, ali i svetitelja odlazeći u manastire u kojima se nalaze čudotvorne ikone ili netruležne mošti Božjih ugodnika. Novi zavet je prepun primera u kojima je Isus Hristos isceljivao slepe, hrome, gubave, i one s uma sišle. Ne samo primerom, već i konkretnom poukom, Spasitelj je poručio dvanaestorici apostola: „Bolesne lečite, mrtve dižite, demone izgonite, zabadava dobiste, zabadava dajte“.
Među svetiteljima bilo je mnogo školovanih lekara koji su svoje umeće, ali i blagodat koju su zbog vrlinskog života zadobili od Boga, koristili da besplatno leče ljude. Najpoznatiji su svakako sveti vrači Kozma i Damjan, i sveti Pantelejmon.
Sveti besrebrenici i čudotvorci Kozma i Damjan, ili sveti Vrači, zaštitnici su srpske medicine i farmacije. Inače, vrač na crkvenoslovenskom znači školovani lekar.
Već godinama svakog 14. novembra lomljenjem kolača lekari slave ove svetitelje kao krsnu slavu. Pravoslavna crkva čuva spomen na tri para svetih vrača. Sveti Kozma i Damjan Rimljani proslavljaju se 14. jula, Sveti Vrači Arabljani 30. oktobra i Sveti Vrači iz Azije 14. novembra.
Kult poštovanja svetih Vrača ima duboke korene u srpskom narodu. Mnogo crkava je posvećeno ovim svetiteljima koji pomažu svima koji im se molitveno obrate za pomoć. Mnogi Srbi, ali i Albanci, do 1999. godine odlazili su u manastir Zočište gde su im monasi čitali molitve za ozdravljenje na moštima svetih besrebrenika Kozme i Damjana. Posle miniranja Zočišta mošti su prebačene u Sopoćane, ali ponovo su vraćene u obnovljenu svetinju kod Orahovca na Kosovu i Metohiji.
Svetitelji su predstavljeni na ikonama i freskama u srednjovjekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.
„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar iscelenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć“, zapisao je sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Kozma i Damjan su rođena braća, rodom iz Rima. Kršteni su još kao deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku.
Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko imanje, ali su ga razdelili siromasima.
Predanje kaže da su se braća jednom posvađala jer je Damjan od jedne žene koju je izlečio uzeo tri jajeta. Kozma se toliko naljutio da je tražio da kada budu umrli da ih ne sahrane zajedno. Ali Damjan, uzevši jaja, ipak nije postupio suprotno Hristovoj pouci jer dar nije uzeo kao platu za lečenje, već zato što ga je žena zaklela Svetom trojicom. Po Božjoj promisli,braća su ipak sahranjena zajedno u mestu Ferman.
Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima. Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju veru u Hrista i otpusti ih.
Zavidljiv zbog njihove slave, jedan lekar, bivši njihov učitelj, pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio kamenjem 284. godine.
Pod uticajem tradicionalnog uvažavanja lekarskog poziva koje datira od antičkih vremena, poštovanje svetih vrača Kozme i Damjana bilo je rasprostranjeno u hrišćanskom svetu od samih početaka. Već u petom stoleću, braći su posvećene mnoge crkve, a brojni hodočasnici posećivali su njihov grob u mestu Fereman u Mesopotamiji.
Kult svetih vračeva nastao je posle čudotvornog ozdravljenja cara Justinijana, što je, kako se verovalo, bilo njihovo delo. Iz Carigrada se kult svetog Kozme i Damjana preneo do Rima, gde je u njihovu čast početkom šestog veka sagrađena monumentalna bazilika, dok su na Zapadu dvojica svetih lekara vekovima biti zaštitnici brojnih medicinskih, posebno hirurških udruženja, bolnica i pojedinih uglednih porodica.
I letnji i jesenji Sveti vrači obeležavaju se sa uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave. Inače, ovaj praznik slavi se i kao zaštita od groma…
Izvor: magična zona, Politika, prva.rs