Povodom sedmogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, na društvenim mrežama oglasio se režiser, književnik, kolumnista i publicista Dragoslav Bokan.
„Šiptari proslavljaju „sedam godina nezavisnosti“ svoje vampirske državice, utemeljene na mržnji, genocidu i neopisivoj beskrupuloznosti.
Na čelu ove kvazi-države nalaze se pravi ratni zločinci (u punom značenju ovog pojma: ubice nevinih civila i srpske dece, silovatelji, mafijaši, razbojnici, psihopate, trgovci ljudskim organima, amoralni idioti iz post-moderne pećinske i ljudožderske „civilizacije“), a da bi ona bila stvorena proliveni su hektolitri srpske krvi i srpskih suza…
Sa tom i takvom izmišljotinom od zemlje su naše režimlije potpisale međudržavni sporazum pre dve godine u Briselu i tako je faktički priznale (bez obzira na sva verbalna propagandna vrludanja i pseudo-logičke predizborne akrobacije).
Tako je to kad izdaja počne da se besramno pokazuje pred tupim pogledom uspavane i preumorne „srpske javnosti“, a izdajnici krenu na svoj đavolski posao (mora da se odradi unapred plaćena mračna rabota).
I, eto, danas možemo da pročitamo kako su „predsednici Kosova Atifeti Jahjagi i građanima čestitke povodom nezavisnosti uputili predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i britanska kraljica Elizabeta Druga“, moramo da se podsetimo činjenice da je ovakvo „Kosovo priznalo 110 zemalja“, a da je, već „prvog dana po proglašenju nezavisnosti – Kosovo priznalo osam zemalja: prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal“.
Da nikad ne zaboravimo ovaj spisak najgorih srpskih neprijatelja. Sa (mnogima među nama) omiljenim srpskim „saveznicama“ Amerikom, Velikom Britanijom i Francuskom na njemu.
Kad imamo ovakve saveznike i takve njihove srpske simpatizere (posle svega), onda nam neprijatelji i ne trebaju.
Gotovi smo (prodani i izdani) pre nego što je rat i počeo…
Srećom, postoji Bog. I Strašni Sud (ne samo Haški tribunal).
Pa će se cinični smeh ovozemaljskih silnika kad-tad pretvoriti u pravedne (a jezive) paklene urlike, jauke i vrištanje.
Neće večno ostati sve ovako postavljeno kako nam se čini.
„Točak Sudbine“ će mnogo šta naizgled nepromenljivo pregaziti i smrviti.
P. S.
KOSOVO JE SRCE SRBIJE!
Oduvek, sada i zauvek!“
