U porodici Stevanović u selu Belica kod Jagodine, jedan pastuv i jedna ovca su nerazdvojni prijatelji. Prelepi Grom pripada Aleksandru Stevanoviću, momku koji se godinama bavi okloparstvom i nadaleko je poznat po izradi viteških oklopa.

„Meni je oduvek san bio da imam konja. Kupili smo ga dok je bio ždrebe. Kako je vreme prolazilo, Grom je odrastao u divnog konja kada i počinje njegovo prijateljstvo sa ovcom, takođe našom, koja je živela u dvorištu porodičnog imanja. Konj ne voli da bude sam. Iako u susednom dvorištu ima devojku, kobilu koja očekuje njegovo ždrebe, Gromova najbolja drugarica je ovca. Oni se uopšte ne razdvajaju. Gde god da idemo, ovca ide za nama. Non stop su zajedno“ kaže Aleksandar.

Njegovoj majci Lepi su ovi drugari simpatični.

„Jedino brinem kada ovcu odvedemo kod ovna, u tom periodu kada očekuje jagnjad moraćemo da je odvojimo od Groma, kao i u periodu kada se bude ojagnjila. Konj je veliki i krupan i može da povredi jagnjad. Brinemo da li će Grom biti tužan što ovca tada neće biti sa njim. Mnogo su simpatični, oni su po ceo dan zajedno. Konj ne voli da bude sam“ kaže Lepa.

I zaista, kada je Aleksandar uzjahao svog Groma i poveo ga u obilazak sela i okoline, bezimena ovca je odmah krenula za njima. Svuda ga je pratila, a Grom se osvrtao da vidi da li je njegova verna drugarica sa njima. Grom i bezimena ovca su dokaz da ljubav i prijateljstvo ne poznaju ni vrstu ni rasu.

Nema komentara