Preživeti u Jagodini – Idealan grad za decu

0

Po dolasku ovde, suočila sam se sa jednom činjenicom: moja deca ne umeju da se ponašaju u gradu. Nemaju osećaj za saobraćaj i navikli su da poznaju sve koje sretnu, pa je malo teško objasniti im da ovde ne poznajemo skoro nikoga.

Tokom ovih mesec i po dana, koliko smo već u Jagodini, deca su definitivno pretrpela najveće promene. Najstariji sin je prešao u drugu školu, dve devojčice su promenile vrtić, a bebi je sama promena sredine velika. Ipak, drago mi je što su se svi privikli i da im se ovde sviđa. Deca se izgleda bolje i lakše priviknu na promene od nas odraslih.
Prvih dana smo se upoznali sa Potokom. I zaista je lepo mesto za šetnju i igranje sa decom. Našli smo i u gradu naše parče zelenila. Sin već smišlja planove šta će sve da ponese na piknik koji ćemo praviti u Potoku kada bude lepo vreme. Ja se potajno nadam da će zaista i biti predstava za decu na ovoj letnjoj pozornici i da ćemo preko leta uživati i u umetnosti.
Parkova ima na svakom ćošku i svakog dana vodimo decu u neki drugi. Tako izbegavamo dosadu. Od onih što smo videli, najdraži su nam onaj u centru, zatim kod Viva i u Potoku, jer su nam blizu kuće. Ali po sadržaju definitivno onaj u centru. Najraznovraniji je.
Nije baš za decu, ali deci se dopalo – Đurđevo brdo. Naša deca su navikla da šetaju, tako da njima ni penjanje Đurđevim brdom ne pada teško. A pogled na Jagodinu oduzima dah. Bilo im je interesantno da iz te perspektive posmatraju gde je naša zgrada, Akva park, tržni centar…
Ono što je našoj deci na neki način novo jesu igraonice za decu. Išli su oni u igraonice, ali nisu im toliko bile dostupne i mislim da se zbog toga iskreno i raduju svakom odlasku u igraonicu. Tako smo jedne subote rešili da ih odvedemo u neku igraonicu. Došli smo do jedne: „Izvinite, u toku je rođendan“. Druga: „Večeras imamo rođrndan.“ Treća… Da li uopšte treba da kažem? Zaključak: vikendom ne pokušavajte da vodite dete u igraonicu. Sve su zauzete. Sva deca u gradu rođendane slave vikendom.
Što me je dalje navelo na drugu stvar. U tom trenutku je ostalo nešto manje od mesec dana do rođendana najstarijeg deteta. Pitala sam u jednoj koja mi se učinila najlepšom da zakažemo termin: „Žao nam je, nemamo slobodan termin“. Ni tog dana, ni vikenda pre, ni vikenda posle. Nema. U drugoj igraonici, takođe nema. A ni u trećoj. A onda sam dobila poziv za otvaranje jedne nove igraonice. I tu sam videla priliku: zakaži odmah rođendan pre otvaranja igraonice. I tako smo uspeli da dođemo do termina za proslavu, dva dana posle rođendana.
Kako pričati o Jagodini za decu, a ne spomenuti Zoološki vrt i Akva park? U zoološki vrt još uvek bismo bili. Naime, ja sam volontirala 5 godina u Beo zoo vrtu. I sve životinje koje su ovde dovedene su mahom životinje koje smo mi volonteri odgajili u beogradskom vrtu. I to je taj jedan put kada sam bila u Jagodini – po otvaranju zoološkog vrta. Iskreno me interesuje da li su te životinje još uvek tu. Ali o svemu tome, u nekoj od narednih kolumni, kada ga zapravo konačno i posetimo.
Pre nekoliko dana smo obišli Akva park, čisto da vidimo šta nas čeka na leto. I shvatili smo da decu nećemo moći da stignemo. Prvi utisak je da je za decu deo prelep, ali da bi, po mom mišljenju, trebao da postoji bar još jedan veliki bazen. Jer po onome što sam čula, budu baš velike gužve. Ali, ja ću verovatno samo juriti decu po ovom dečijem delu, tako da ni nema potrebe da razmišljam o gužvi u velikom bazenu. U svakom slučaju, jedva čekamo jun da počne sezona!
Uhvatili smo i poslednje dane klizališta u centru. Dvoje staroje dece je po prvi put stalo na skije. Dečak od uskoro 7 godina i devojčica od 2,5 godina. Dečak je mislio da je to lako, smišljao je kako će sa se okreće i prevrće na ledu. A onda smo se suočili sa klizaljkama – napravio je korak na suvom i pao. Onda je nekako ispeo da se dogega do leda. Zakoračio na led – i pao. Probao je još nekoliko puta, ali svaki pokušaj završio bi se padom. I to je dečaka veoma obeshrabrilo. Tražio je da izađe sa klizališta. Posle upornog nagovaranja, ubedila sam ga da ostane i da me sasluša, kako bih mu objasnila šta treba da radi kako bi se održao na ledu. Pola sata kasnije već mu je išlo bolje – manje je padao. Devojčica od 2,5 godina takođe nije bila mnogo oduševljena ledom. Napravile smo nekoliko krugova rokom kojih sam je držala, a ona se samo ovlaž oslanjala na noge, tj. na led. Kada smo stale, pustila sam je i odmah je pala. Čim je osetila na rukama hladnoću leda, krenula je da plače iz sveg glasa i izrazila želju da napusti klizalište, bez daljih ubeđivanja. Sada je već prošlo neko vreme od toga i taj dan nam je doneo veoma lepe uspomene.
Posetili smo sa decom i Muzej voštanih figura. Neki ovo mesto hvale, drugi ga oštro kritikuju, pa čak i ismevaju. Ja ću reći samo da je interesantno, deci se svidelo (što je nama najvažnije), a dečak je čak uspeo da prepozna među figurama likove o kojima je učio u školi.
Ono za šta do sad nisu imala naša deca priliku jesu vanškolske aktivnosti. Tako smo pričali i pravili planove šta je to najbolje za našeg dečaka i čini mi se da će odluka pasti na plivanje. Devojčice će ipak sačekati još neku godinu. U svakom slučaju, izbor vanškolskih aktivnosti za decu je veoma veliki i raznovrstan.
Opšti utisak je da Jagodina pruža deci mnogo toga. Vidi se da postoji zalaganje za decu i njihove potrebe. Deca imaju dosta povlastica, pa tako većina dešavanja ili posećivanje mesta za njih je besplatna ili plaćaju znatno manje. I sada kada mi postave pitanje: „Zašto baš Jagodina?“ Moj odgovor je: „Deca su ovde povlašćena i imaju apsolutno sve što im je potrebno!“
Tamara Perović

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas da unesete ime