Gradonačelnik Radomir Nikolić na poslednjoj sednici Skupštine grada, u još aktuelnom sazivu, odbornicima i javnosti je saopštio da je Preduzeće za puteve „Kragujevac”, izvođač radova na Đurđevdanskom krstu od belog betona – visokog 18, a širokog 11 metara, postavljenog na kružnom toku u naselju Petrovac u vreme kada je gradonačelnik bio Veroljub Stevanović, tako da ga vide svi koji u Kragujevac ulaze sa autoputa – tužilo grad na ime neplaćenih računa.

Među sedamdesetak spornih građevinskih pozicija, čija je ukupna vrednost 298 miliona dinara, a koje su predmet spora Preduzeća za puteve „Kragujevac” i Preduzeća za izgradnju grada „Kragujevac”, koje je u ime lokalne samouprave bilo formalni naručilac posla, nalaze se i dve pozicije koje se odnose na Đurđevdanski krst. Označene su brojevima 02-109 (od 8. jula 2010) i 02-157 (od 9. septembra iste godine). Vrednost prve (privremene) situacije je 1,7 miliona dinara, a druge (okončane) – 456.520 dinara. Dakle, ukupno nešto više od dva miliona dinara.

Presudom od 27. avgusta 2014. Privredni sud u Kragujevcu naložio je Preduzeću za izgradnju „Kragujevac” da isplati izvođača radova, i pri tom odbacio navode iz prigovora tuženog da je predmet zastareo. U gradskom preduzeću su tvrdili da u njihovoj evidenciji uopšte ne postoje sporne pozicije, ali je sud ostao na stanovištu da je finansijska dokumentacija koju je priložilo Preduzeće za puteve „Kragujevac” – validna. Žalbu na ovu presudu kragujevačko preduzeće je uputilo Apelacionom privrednom sudu u Beogradu.

Žestoka polemika o kragujevačkom krstu pokrenula se i pre no što je lokalna vlast, početkom 2010, zvanično odlučila da ga podigne na ulazu u grad iz smera Batočine. Vernici su govorili da i hrišćani treba da obeležavaju svoju zemlju kao što to čine muslimani, laici su smatrali da je bolje zidati škole, obdaništa i sportska igrališta, a radikalni ateisti su nameru tumačili kao još jednu ujdurmu konzervativnih klerikalnih krugova u vrhu kragujevačke politike.

Oni upućeniji su čak tvrdili da je u pitanju „privatni dil” Veroljuba Stevanovića sa episkopom šumadijskim Jovanom, koji je tadašnjeg gradonačelnika Kragujevca, novembra 2013, a po odluci Svetog arhijerejskog sinoda SPC, odlikovao ordenom Svetog Save drugog stepena.

Stevanović tada nije spominjao kakvi su se to problemi javili u vezi sa podizanjem Đurđevdanskog krsta, a na sadašnju prozivku Nikolića odgovorio je da su „sve račune platili donatori, i da nijedan dinar nije potrošen iz gradskog budžeta”. Nikolić mu je uzvratio da je to „dobra vest, ukoliko je tačna”, dodavši da mu nije jasno zašto je onda izvođač radova tužio Preduzeće za izgradnju grada „Kragujevac”.

U trenutku kada opozicija spočitava skupštinskoj većini da odluke donosi retroaktivno (RTV Kragujevac dobila je novac pre no što se o tome izjasnio parlament), treba reći i da je odluka o gradnji krsta doneta pre no što su odbornici o tome glasali. Postupak javne nabavke pokrenut je 3. marta 2010, a Skupština grada se o krstu izjasnila tek 26. marta, i to na osnovu odluke Gradskog veća koja je usvojena još 22. februara.

Javna nabavka je sprovedena u restriktivnom postupku, što znači da su oštrijim uslovima u startu eliminisane manje građevinske firme.

S početka je bilo predviđeno da grad sam finansira izgradnju krsta budžetskim sredstvima u iznosu od 4,5 miliona dinara, ali kada se u javnosti podigla prašina, Veroljub Stevanović je rešio da u pomoć pozove donatore.

Da bi se izbegla procedura oko izdavanja građevinske dozvole, Đurđevdanski krst, čiji je autor kragujevački vajar Zoran Ilić, proglašen je spomeničkim obeležjem. S batočinske strane krsta je Raspeće, a sa kragujevačke Sveti Georgije, oba u bareljefu. Sredinom jula 2010. krst je osveštao patrijarh Irinej.

politika.rs

Nema komentara