Lakše je vladati kada se narod zaplaši rečima da neprijatelj nikada ne spava, a proizvodnja neprijatelja je ključ za izbegavanje lične odgovornosti.

To je u Kažiprstu B92 istakla istoričarka Dubravka Stojanović, dodajući da čak i da Srbija nema neprijatelje u ovom trenutku, da će se oni pronaći i to uglavnom na mestima i u situacijama u kojima nema potrebe da ih bude.

Ne stičem utisak da nemamo neprijatelje, u čestim obraćanjima predsednik pobrojava neprijatelje i one koji rade na obaranju vlasti. Mislim da misli na spoljne neprijatelje, koji imaju jatake u zemlji. Mislim da ta izjava da nemamo neprijatelje, da je to više u ceremonijalnom smislu, možda predsednik želi nešto pozitivno da nam poruči“, navodi Stojanovićeva.

Ona ističe da je srpsko društvo naviklo na proizvodnju neprijatelja.

Lakše se vlada kada narod plašite rečima da neprijatelj ne spava. Sada kada smo čuli da nemamo neprijatelje, ja sam zatečena jer nisam navikla na to. Možda je predsednik hteo da nam kaže da je vlast zaslužna za to što nemamo neprijatelje“, dodaje Stojanovićeva.

Istoričarka navodi da će i dalje biti tema za razgovor, jer se svakog dana stvaraju novi neprijatelji.

Mi smo sebi najveći neprijatelji, proizvodimo iz za unutrašnje potrebe i gde ih nema i gde ne treba da ih bude. To je način vladavine, neprijatelj je rešenje za sve, a kada rešimo neprijatelja, rešićemo sve ostalo“, ističe Stojanovićeva.

Govor predsednika Nikolića sadržao je i deo u kome se govori o iskušenjima koje srpski narod ima još od davnih istorijskih dana.

Proglašavajući da su iskušenja od sedmog veka, onda kažete da istorija radi za sebe kao neka metafizička sila i da ste vi žrtva koja je sazidala kuću na središtu puta pa vas istorija gazi. Na taj način ste skinuli odgovornost, kažete da je uvek bilo tako i da će uvek biti i da je politika sudbina, a ne odgovornost“, napominje Stojanovićeva.

Ona ističe da je cilj takvog govora lišavanje lične odgovornosti.

Ako je istorija sudbina mi tu ne možemo ništa, ne može društvo, ništa ne vredi činiti… To je konsenzus između elita i društva, da ništa ne možemo da uradimo, već da legnemo i dignemo sve četiri… Konsenzus je postignut dodelom ordenja, konsenzus sa politikom Slobodana Miloševića. Nosioci ordenja su vezani za Miloševićev režim i tu se i toj ideologiji daje ordenje. Niko nije uspostavio diskontinuitet sa Miloševićevom vladom, čak ni one vlade posle 2000. godine. Program je na snazi i nije osporen“, ističe Stojanovićeva.

Među odlikovanima je i načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, za koga se sumnja da je učestvovao u ratnim zločinima. Tim povodom organizovani su i protesti ispred Predsedništva.

Slažem se da ako postoji sumnja, treba ispitati. To je uvreda za žrtve i sve koji su se borili za istinu. Vrlo je važno primetiti da orden daje predsednik, čime država ruši instituciju tužilaštva, nezavisnog sudstva, institucije predsednika, institucije vojske… Ponovo se jednim potezom ruši sve što je trebalo da bude početak nečeg novog“, zaključuje Stojanovićeva

Nema komentara