piše Jakov Milanović
Ovu nadasve živopisnu nedelju obeležila su nekoliko događaja koji su, svaki za sebe, interesantni na svoj način a neki su i prevazišli sferu srpske medijske scene. Ova događanja: Voja bez stranke, fudbal bez lopte, parada bez zaštite, Bajden bez penzije i DS bez srama konkurišu za Utisak nedelje.
Pošto je svekolika srpska štampa toliko toga napisala o dronu o Putinu i o vojnoj paradi ne bih ja tu ništa, što bi rekao Bregović, dirao. Svaka čast našim fudbalerima, možda ne postižu zadovoljavajuće rezultate na sportskom terenu ali zato kada bi se ocenjivale ljudske osobine mislim da im na svetu nema premca. Bravo momci svaka čast što ste zaštitili albanske fudbalere da ne prođu onako kako su mnogi u svetu očekivali. Kreatori ove ujdurme su očekivali krvav kraj, sa mrtvim aljbanskim fudbalerom, kako bi celom svetu pokazali da smo divljaci, itd i kako bi nas eskomunicirali sa spiska normalnih i proevropskih zemalja. A sve to zbog dolaska Putina u Srbiju. A da je sve plod međunarodne zavere, videlo se. Znate kako, lako- ponovo se javio Bajden, odmah sutradan. Mučenik što bi rekla moja komšinica, koliko star čovek a i dalje mora da radi, jel vidite vi šta taj prokleti kapitalizam napravi od čoveka. Elem da nastavim. Znate da u fimovima o mafiji onaj ko organizuje ubistvo nekog svog protivnika, sutra prvi zove da se raspita kao “šta se desilo…”, pa onda slede one floskule “ma šta mi kažeš, trojica pucala na njega, ma nemoj da pričaš” itd, itd… I normalno prekosutra na sahranu donese najveći venac i najviše tuguje za poginulim. Tako i Bajden. Znamo mi gospodine odakle vetar duva, nismo ni mi više “mali deca”, i ne zaboravljamo kako si se izuvao i sedeo na podu sa prekrštenim nogama kod njih u kući sa zemljanim podom, a za nas si pričao kako smo primitivci, bolesnici, ludaci… Naučili smo lekciju gospodine Bajden.
Ima i onih koji nisu naučili lekciju, ali polako ima vremena. Najsmešniji događaj ove nedelje se desio kada se na poziv premijera da ko ume i zna bolje od njega može odmah da dođe, on će se povući sa funkcije, istog trena javio Bojan Pajtić i rekao da oni – DS imaju plan i program izlaska Srbije iz krize, bez smanjivanja plata i penzija. Jedna od mera bi bila ekstraoporezivanje, ekstra bogataša. Pa rođače gde ćeš na svoje, pa zar i ti planiraš da ostaneš bez stranke kao neki. Povodom njegove namere ja bih se u ime većine srpskog naroda zahvalio gospodinu Pajtiću i poručio mu, nemojte više da nam pomažete ko Boga vas molim. Zbog vas i vaših partijskih kolega mi smo i stigli dovde i sad imamo to što imamo, A i vi ste se i pokazali i dokazali ne bi bilo fer prema ovima drugima, treba i njima dati šansu.
E sad nešto vrlo ozbiljno. Vojislav Koštunica je napustio DSS zbog toga što nova predsednica i njegova nekadašnja bliska saradnica “propagira suverenizam umesto vojne neutralnosti i evroskepticizma”. E sad ovo obrazloženje je kao i sve vezano za Koštunicu doktora Vojislava od kad je sišao sa vlasti, toliko tragikomično da ne kažem smešno. Za nekoga ko malo bolje poznaje DSS od prosečnog srpskog čitaoca rekao bih da je Koštunica i sada kao i mnogo puta pre izmanipulisan od njegovih pulena – Zaverenika, koji su mu bili najbliži saradnici ali su sada dolaskom Sande Rašković Ivić izgubili i mogućnost da iz senke vladaju u DSS – u ostali sui bez formalnog uticaja samim tim što većina nije izabrana ni u Glavni odbor. Najveći problem ove stranke su i bili ovi ljudi koji su savetovali Koštunicu i koliko su oni postajali jači i moćniji toliko je DSS postajao slabiji i bespomoćniji. Pitam se, kako je gospođa Rašković Ivić pobedila ako je toliko zastranila, kako niko sem Vojislava Koštunice koji se nije kandidovao i njegovih najbližih saradnika koji se jesu kandidovali ali ih članstvo nije izabralo, kako niko od svih koji su je izglasali nije uvideo da je ona izdala program i principe DSS-a. Pre bi bilo da je članstvo prvi put, bez straha, imalo priliku da ih kazni za sve ono što su uradili DSS- u i Vojislavu Koštunici. Ovi ljudi iz senke, koji su u stranci bili ponajviše iz lične koristi, su u poslednjoj deceniji bili kao zaverenici, oni su vladali strankom, manipulisali su DSS –om i Koštunicom tako da su organi vlasti u DSS – u više manje bili dekorativnog karaktera, ali bilo je važno samo jedno – nema veze što gubi stranka, nema veze što gubi Koštunica, mi smo na dobitku. To se može proveriti na više načina, gde sui m radile supruge, a gde sada rade i za koju platu, šta su imali pre deset godina od imovine a šta imaju danas, koja su kola vozili pre deset godina a šta voze danas…itd, Ali oni su se bili uvukli pod kožu dr Vojislavu Koštunici koji ih je verovatno posmatrao kao svoje naslednike a oni su znali da mu se dodvore. Prvi put je sada bila prilika, pošto se Vojislav Koštunica povukao, da članstvo bez straha kaže šta misli o ovim ljudima. Odavno je većina članstva znala odakle vetar duva ali šta vredi kada su oni imali kišobran koji ih je čuvao u vidu predsednika stranke. Sada kada ih je članstvo prozrelo i kada se postavila dilema opstanak DSS-a ili opstanak zaverenika, gde su oni na olovku izgubili bitku, odjednom su od zaverenika postali Zavetnici čuvari Programa i Statuta Stranke.
