Postoje ta neka pitanja od kojih vam vremenom postane muka. Muka kad ih čujete, muka kad treba da odgovorite. U tu grupu spadaju pitanja : “Kako si ? “ , “ Šta ima novo ? “ , “Gde idete za Novu godinu ? “ i najgore među njima – “ Gde idete na more ? “
Prva dva pitanja su toliko česta i dosadna , i onima koji ga postavljaju, kao i onima koji bi trebalo da odgovore , da na njih niko više ni ne obraća pažnju. Možete da probate. Kad sretnete poznanika, a on pita kako ste, počnite da mu pričate nesuvisle stvari, neće ni da primeti. Verujte mi, probao sam. Svi smo u kavezu sopstvenih misli i briga , da nismo u stanju, ne samo da razumemo, nego ni da čujemo onog ko nam se obraća.
Ali, pitanje “ Gde idete ma more? “ je kralj svih nepotrebnih i mučnih pitanja, ikada. Zašto ? Prvo – šta te briga gde ja idem na more, jer, svakako ne idemo zajedno. Drugo – leto predugo traje, pa je učestalost ovog pitanja mnogo veća od onog vezanog za Novu godinu. Treće – šta ako ne idem na more? Odakle nekom, bilo kom, pravo da me dovodi u nepotrebno glupu situaciju da mu se pravdam zašto ne idem na more? Možda imam morsku bolest od gledanja u pučinu, možda se plašim raka kože, a alergičan sam na sve zaštitne faktore, možda imam fobiju od suncobrana i možda . . . ma, šta možda, sigurno, nemam žutu banku, jer sve pare dajem na otplatu kredita. Toliko kredita imam, da kad bi mi dodali još jedan, ne bih ni primetio, samo bih uredno otlaćivao, jer banka ne laže. Samo se nadam da ovi iz moje banke ovo ne čitaju, mogli bi stvarno da mi natovare još jedan kredit.
Dakle, sa ovim stavom po pitanju letovanja, dočekao sam ničim izazvan savet Premijera da letujemo u Srbiji. To mi je zvučalo kao pitanje gde idem na more, a umesto da sačeka odgovor, on mi sam kaže gde idem. To mi je malo previše ! Mislim, super je taj ekonomski patriotizam. Pa, i ovaj turistički patriotizam mi je prihvatljiv, ako je smislen. Ali, nije. Šta to Srbija može da ponudi ? Roštilj i pevaljke, na planini ili u nekoj banji. Ako niste izbirljivi, a u tom ste fazonu, nek bude i to. Srbija do Tokija ! Ali, problem je što sa parama koje potrošite na Kopaoniku, Zlatiboru ili Vrnjačkoj Banji, uz jedan ovako osmišljen odmor, u Grčkoj možete da ostanete duže i da se provedete bolje. Recimo, umesto roštilja možete da probate morske plodove, i prijatno se iznenadite da je i to jestivo. Umesto držača za salvete sa urezanim “ Zlatibor “ i “ seksi salate “, možete da kupite flašu pravog vina ili odete na izlet na neki zanimljiv arheološki lokalitet. Godišnji odmor je za stvari koje ne radimo svaki dan. Za mesta i ljude koji nisu deo naše svakodnevice. Da odmorimo mi od njih i oni od nas. Grci ne govore BRE i oslovljavaju vas sa GOSPODINE. Malo li je ?
Da se razumemo, nemam turističku agenciju, niti izdajem apartman u Grčkoj. Ne mislim ni da je Grčka idealna destinacija za letovanje. Ima mnogo boljih. Ali, za srpsku sirotinju, a 95 % nas spada u tu kategoriju, Grčka je jedino što uz pomoć kredita, pozajmica i hrane ponete od kuće, možemo da priuštimo. Ako ste do sad primetili da Montenegro ignorišem, to je zato što ga, baš, ignorišem. Mislim, Montenegro . . . ajte, molim vas.
Volim Srbiju, što nikako nije lako, ali sa ovakvim putevima, uslugom i nepristojnim cenama, zaista ne vidim razlog da odmor provedem u blatu Srebrnog jezera umesto na peščanoj plaži Halkidikija, npr. Na kraju krajeva, kakav mi je to odmor ako bi letujući u Srbiji, svakodnevno morao da slušam Premijera i njegove performanse ? Nema tu odmora.
Da zaljučim – ne znam za vas, ali ja ću po još jedan kredit, ako su ludi da mi daju, pa . . . “ dobićete razglednicu iz afričke (grčke) zemlje safari. “
