U danima kad se svet, bar onaj deo koji o sebi misli da je civilizovan, određivao o masakru u Parizu, Novosađani su imali drugu zanimaciju. Po društvenim mrežama su se prošetali tekstovi o nastupu “ Srpske majke “ u “ Srpskoj Atini “ . Bilo je tu i par fotografija grafita koje su hrabri Novosađani ispisivali po gradu, a na adresu srpske estradne zvezde Svetlane Ražnatović – Cece.
“ Novi Sad nije Žitorađa “ glasio je jedan od grafita, a bilo je priče i o nekakvoj fantomskoj peticiji da se koncert otkaže. Naravno, koncert nije otkazan, a “ Srpska keva “ je pokazala da i u Novom Sadu ima onih koji je vole, taman koliko i u Žitorađi.
Da se razumemo, ovaj tekst nije pro et contra Svetlane Ražnatović. Naprotiv, lik i delo ove estradne umetnice želim da ostavim po strani. Meni je zanimljivo određivanje prema Ceci kao simbolu jedne supkulturne pojave koja je vremenom postala neprikosnoveni mejnstrim, kako u Srbiji, tako i u onom što u Drugom dnevniku nazivaju “ Regionom “.
Ceca je nit koja spaja SVE vlasti u Srbiji u poslednjih 20tak godina. Ceca i lopovluk, ali sad je reč o Ceci. Dakle, ljuti politički protivnici, koji nisu štedeli pljuvačne žljezde govoreći jedni o drugima, uvek su rado rabili Cecinu pojavu kad god se “ dešavao narod “ na trgovima, a povodom raznih blagdana. Ceca je kao štafeta prelazila iz blagonaklonosti jedne u drugu političku nomenklaturu. Čak ni njeno robijanje nije zasmetalo našim “ Ocima nacije “ da ih osvetli sjaj Cecine zvezde.
Isto je i sa pomenutim regionom. Malo je naših komšija koji nisu bili te sreće da ne ratuju protiv nas. Ali, ni Hrvatima, ni Bugarima, ni Bosancima, ni BJR Makedoncima, pa ni Slovencima ne smetaju razmirice iz prošlosti ( i sadašnjosti ) da padnu u sevdah kad čuju Cecu.
Sećam se izjave neke psihološkinje,sociološkinje, šta li, kako je na Nacionalnoj televiziji pričala o tome da je Cecina pesma “Kukavica” više uradila na emancipaciji žena u Srbiji od svih feministkinja zajedno. Jel za to kriva Ceca ? Nije Ceca izmislila švaleraciju, ali je o njoj prva progovorila iz onog drugog ugla . . . ženskog. Šta hoću ovim primerima da pokažem ? Dijagram uspona Svetlane Ražnatović je proporcijonalno obrnut dijagramu naše zajedničke propasti. I za to nije, niti može, da bude odgovorna jedna pevaljka, ma kako se ona zvala. Ona je smo dala soundtrack za svo ovo ludilo i primitivizam koji smo stvorili, i još uvek stvaramo. Nije Novosađanima Ceca promenila Gradsku vlast, ona je samo njen počasni gost – rodoljub u službi režima. I kad ovi jednom odu, a otići će, jer da bi se vratio moraš prvo da odeš, doći će na njihovo mesto neki novi – stari primitivci koji će, takođe, da prave “ hleba i igara “ performanse sa Cecom u glavnoj ulozi. Jer, ovo je Srbija i postoji ONE WAY – na dole. Ali, ponavljam, nije nam za to kriva Ceca. Ili ,kako bi to rekao najpoznatiji Novosađanin – krivi smo mi što smo se sklanjali.
I dok se beli svet utrkivao u nošenju natpisa JA SAM ŠARLI, desetine hiljada Novosađana pojavilo se na Trgu Slobode sa transparentom koji nije bio ispisan, ali je bio vidljiv – JA SAM CECA.
Da još jednom ponovim – nije nam kriva Ceca . . . krivi smo mi što smo se skenjali.
piše Aleksandar Tirnanić
