Pisati o (valjda) bivšem ministru, građaninu Gašiću previše je lako. Ono što izgovorimo i ono kako se ponašamo – to smo mi. Tako posmatrano, građanin Gašić je jedan prostak i bilmez, koji je na samo Vučiću znan način došao na mesto ministra vojnog. Nisu nam ni ostali ministri cvećke, ali ovaj… I ne odnosi se to samo na ovu Vladu. Imala je ova zemlja nebrojeno egzotičnih likova na čelu raznih važnih institucija, kako sad, tako i u ranijim vladama. Posmatrano iz tog ugla, skoro da se čovek sažali na građanina Gašića što su se kola slomila na njemu. Taman ono sa helikopterom počelo da bledi, kad – uključena kamera i seksistički komentar zaustaviše ovog briljantnog eksperta za haubice i fugne.
Ono što meni dodatno stvara mučninu, a vezano za ovu klečeću aferu, jeste ta grčevita borba građanina Gašića da se „Gospodar” nekako umilostivi i promeni odluku o njegovom razrešenju. Ono saopštenje kruševačkog SNS-a valjda je jedno od najglupljih ikada saopštenih– novinarka je NAMERNO klekla ispred Gašića, a sve u cilju provokacije njegove izrazite muškosti! Alo, bre, zemljaci! Ako niste, a niste, vični vađenju iz ovakvih situacuja, platite nekome da vam sastavi to saopštenje i podršku seksi ministru, a ne ovako. Imam transfer blama kad god čujem nešto toliko glupo, da ne mogu da poverujem da sam to zaista čuo. Oni iz fabrike Trajal ili tako nešto, bar su imali smisleni koncept – nema veze što je pogrešio, kad je nezamenljiv kao čovek, naprednjak i ministar.
Bilo bi naivno verovati da je ovo „glas naroda” koji ustaje u odbranu građanina Gašića. To su neki njegovi pajtosi koji mu duguju uslugu, a došao je taj trenutak kad je krenulo po zlu. Ruka ruku mije, kako se to lepo kaže, pa su potrčali da odbrane svog čoveka od zlih novinaraipakosne javnosti. Da imamo opoziciju, možda bi i njihov stav bio važan u ovoj stvari, ali opozicija nam se ne prima zadnjih godina, pa ćemomorati na to da sačekamo.
Zanimljivo je i ponašanje novinara u ovom kalamburu. Pored onog stidljivog protesta u Beogradu, zapravo se svi ponašaju kao da se ništa nije desilo. Kao da građanin Gašić nije paradigma odnosa moćnih prema onima drugima, već izolovani slučaj prostakluka. Takoreći incident. Zašto niko nije ni pokušao da iz ovog „faula u napadu“ izvuče nešto više za svoju novinarsku branšu? Nešto što bi u kabinetu nekog lokalnog dripca zaštitilo neku buduću novinarku kad dođe da uzme izjavu od nekog drugog keramičara na vlasti.
Ali, kad pogledate crnu hroniku poslednjih meseci i vidite koliko je žena na najbrutalnije načine ubijeno, a zakon o oduzimanju oružja nasilnicima ne može da prođe u Skupštini, shvatite da živite u zemlji u kojoj je žrtva zapravo jedini krivac. Verovatno su svi ti muževi ubice bili isprovocirani kao ono Gašić, pa su morali da reaguju. Kako drugačije? Sve u svemu, badava nama zakoni,i otvaranje poglavlja sa EU,i sve ovo što se „po prvi put u istoriji Srbije“ dešava, ako kao pojedinci i kao društvo nemamo snage i volje da zaštitimo slabe i nedužne. To je naša tužna stvarnost kojaneće biti bolja ako je sami ne promenimo.
(anonimni kolumnista)
