Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije organizovali su panel diskusiju u okviru nacionalne kampanje Teži ravnoteži. Panel diskusija bila je sastavni deo programa preliminarnog dana 14. kongresa Evropskih udruženja nutricionista(FENS), jednog od najvećih događaja koji okuplja eksperte iz ove oblasti iz celoga sveta.
Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije za evropski region
skoro 60 odsto odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno.
Panel je bio prilika da se probudi razgovor o ovom multidimenzionalnom izazovu modernog
društva i sagledaju mogućnosti za prevenciju i prevazilaženje ovog problema.
Ispred Ministarstva zdravlja prisutnim gostima se obratila dr Zvezdana Bjeletić i istakla da je
Ministarstvo zdravlje još 2008. godine donelo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti
kod dece i odraslih, koji predstavlja strateški okvir i opredeljenost da se bavi prevencijom
gojaznosti kao jednim od gorućih javnozdravstvenih problema. U okviru Nacionalnog
programa definisano su prioritetne oblasti za akciju, a jedna od njih se odnosi na promociju
zdravlja i prevenciju prekomerne telesne težine. I upravo u ovom segmentu je posebno
istaknuto partnerstvo sa Privrednom komorom Srbije kao primer dobre prakse, koja je
jedinstvena u regionu.
Dr Dragana Jović ispred Istitiuta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ je predstavila
rezultate istraživanja o stilovima života građana Srbije koje ova institucija sprovodi svakih pet
godina, posebno istakavši napredak kada je u pitanju redovnije konzumiranje doručka, veće
unošenje voća i nešto učestalija fizička aktivnost većeg intenziteta u odnosu na ranija
istraživanja. Takođe, posebno je istakla da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila
infodemiju, kao veliku opasnost širenja netačnih informacija i apelovala na većem
konsultovanju struke posebno kada je reč o pravilnim režimima ishrane.
Tokom juna ove godine, Institut za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ sa svojim
zavodima je pokrenuo savetovalište za pravilnu ishranu, koje mogu posetiti svi građani sa
uputom od strane svog izabranog lekara.
Prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je svoje izlaganje počela time da ni jedan lek
ne može da zameni fizičku aktivnost, ali da fizička aktivnost može da zameni svaki lek,
posebno ističući da bi fizička aktivnost trebala da postane deo naše svakodnevice. 30 minuta
fizičke aktivnosti dnevno, i to najbolje hodanja, je minimum koji svaka odrasla osoba treba da
ima. Kada je reč o gojaznosti dece, Prof. dr Mazić je istakla da su podaci zabrinjavajući, zato
što gojaznost kod dece se duplira na svakih pet godina. Zato je veoma važno što je
Ministarstvo zdravlja uvelo dodatne časove fizičkog vaspitanja za decu. Fizička aktivnost je
posebno važna ne samo za prevenciju gojaznosti, već i za prevenciju brojnih drugih
oboljenja, a tokom fizičke aktivnosti luči se i hormoni endorfina koji doprinose boljem
raspoloženju.
Prim. dr Marija Đurović, psihijatar, subspecijalista psihoterpije, Šef Odseka za
adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović-
Dedinje „Posmatrano kroz istoriju, prepoznato je da gojaznost je vrlo često povezana sa
određenim emocionalnim stanjima, te da prejedanje nastaje kao odgovor na naša osećanja.
Situacija se pogoršava usled uticaja društvenih mreža, jer su ljudi skloniji da prve savete
potraže upravo tamo, bez provere ko im daje i kakve savete im pruža. Upravo zato je
posebno važno istaći da se o poremećajima ishrane mora razgovarati sa stručnim licima.“
Prim. dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog iz specijalne bolnice za lečenje štitaste
žlezde i gojaznosti „Čigota“ istakla je da ukoliko već dođe do gojaznosti, da je veoma važno
da se čitav tim stručnjaka angažuje oko pojedinca kako bi mu se pomoglo da kroz ishranu i
fizičku aktivnost, ali i usvajanje zdravih navika prevaziđe problem gojaznosti.
„Gojaznost je ne samo estetski, nego i zdravstveni i ekonomski problem. Podaci svetske
ogranizacije za gojaznost govore u prilog tome da će do 2035. godine čak 4 milijarde ljudi biti
prekomerno uhranjeno ili gojazno. Procene su da će za potrebe lečenja gojaznosti države
trebati da izdvoje čak 3% ukupnog bruto društvenog proizvoda kako bi se sanirale posledice
ovog problema.“ – istakao je Dimitrije Ivanović, ispred Privredne komore Srbije i dodao da
je veoma ponosan na ono što je do sada postignuto kroz kampanju „Teži ravnoteži“, ali i na
aktivnosti koje kompanije sprovode, poput reformulacije proizvoda, smanjenja soli, šećera i
trans-masti u svoim proizvodima, kreiranje manjih pakovanja i proizvodnju zdravijih
alternativa proizvoda.
O kampanji „Teži ravnoteži“
Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje
za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti
Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom
informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju
postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.
