Širom sveta pravoslavni Romi proslavili su zaštitnicu svoje dece, isceliteljku Bibiju, koju zovu i Bibijaku ili tetka Bibija.
Praznik se slavi četiri nedelje pre Velikog petka i određuje se prema Uskrsu, na dan kada je Adam učinio greh i ubrao plod sa drveta saznanja dobra i zla. Romi na dan slave, posle službe u pravoslavnoj crkvi, od crkve do kuće domaćina slave idu u povorci noseći kolač, sveće i uzvikujući: „U zdravlje Bibijo“ (Bibijako sostipe).
„Bibija se kod nas proslavlja do davnih vremena. Tradicija ide s kolena na koleno. Hvala lokalnoj samoupravi koja nas podržava u tome. Svi slavari donose kolač i posna jela kojim će poslužiti goste ispod rodnog drveta, obično kruške ili oraha. Pod drvetom se određuje domaćin naredne slave i predaje slavski kolač“ kaže predsednica udruženja „Djurdjevdan“ Živadinka Đorđević.
U večernjim satima Bibija se proslavljala u svečanoj sali restorana „Mihajlović“.
Ranije se jelo postavljalo na zemlji, dok sada kolačar slavi pod šatorom gde svi Romi iz mesta zajednički slave uz ozvučenje i romske muzičare.
Potom se služe vrućom rakijom i jedu posno, pre svega ribu i pasulj poštujući pravoslavne običaje. Slavljenjem Bibije Romi ujedno veličaju pasulj koji je na posnoj slavskoj sofri glavno jelo.
Pošto upale sveće, Romi se okupe oko rodnog drveta i u horu izvikuju na svom jeziku jednostavne molitve od jedne rečenice. Najčešća molitva glasi: „Daj nam tetka Bibija zdravlja, daj nam pasulja“, a takođe se čuje i molitva „Tetka Bibijo, daj malo od tvoga zdravlja i našoj deci“.
Na ikoni se Bibija predstavlja kao tipična Romkinja okružena decom i drugim Romkinjama u karakterističnoj nošnji i sa upadljivo velikim naušnicama. U drugoj verziji svetiteljka raširenih ruku stoji ispod krošnje kruške dok joj prilazi mnoštvo dece.
Ikona čudotvorne Bibije izuzetno se poštuje, mada su retke romske kuće koje imaju ikonu zaštitnice.
Na romskom jeziku bibi znači tetka, strina i babica, a deminutiv te reči je bibijori.
(Tekst je nastao realizacijom projekta „Paraćin iz svakog ugla“ koji sufinansira opština Paraćin)
