Odluku, odnosno dogovor sa predsednikom Srbije bi danas na Javnom servisu trebalo da saopšti premijer Srbije Aleksandar Vučić. Međutim, kako saznajemo u Skupštini Vojvodine, Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je zadužena za raspisivanje lokalnih izbora, nisu se o tome još konsultovali sa predsednikom pokrajinskog parlamenta Ištvanom Pastorom, koji raspisuje pokrajinske izbore. Naime, Pastor je već neko vreme na službenom putu u Nemačkoj, a neće biti u zemlji sve do četvrtka uveče. Za petak ujutru je zakazana sednica Skupštine Vojvodine. Izbore za pokrajinski parlament raspisuje predsednik Skupštine Vojvodine, a lokalne izbore predsednik Skupštine Srbije, čije se održavanje očekuje da bude istog datuma kada i vanredni republički izbori.
Premijer Srbije je pred sobom imao dve varijante „izazivanja“ vanrednih izbora – ili da uputi obrazložen predlog za raspuštanje parlamenta, ili da podnese ostavku, čime bi se stvorili uslovi da predsednik Republike Tomislav Nikolić raspiše izbore. Kako saznajemo, premijer se odlučio za prvu varijantu.
Prethodni vanredni parlamentarni izbori održani su u martu 2014. godine, nakon što je tadašnji premijer Ivica Dačić uputio predsedniku Nikoliću obrazložen predlog za raspuštanje parlamenta, a Nikolić potpisao ukaz o raspuštanju skupštine i odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.
Vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo poslove određene zakonom do izbora nove vlade, odnosno samo tekuće poslove, a parlamentu ne može predlagati zakone, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Prema Ustavu Srbije, parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a tom odlukom se određuje dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana. Po raspisivanju izbora sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošenje izbornih lista, kao i izborna kampanja.
Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste. Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.
