MIRKO ČIKIRIZ:KRAGUJEVAC JE OČUVAO DUH I GOSPODSTVO

piše Mirko Čikiriz, narodni poslanik

Prvi, dečački susreti, sa srpskim Detroitom, bivšom prestonicom Srbije i gradom u kome stalno živim 32 godine, obeležile su i dečiji pogledi na grad kroz prizmu prioritenih tema, koje su me opsedale na samom kraju 70 ih godina.Prioritetne teme bile jednostavne, šta će uraditi fudbaleri Radničkog, kada i gde sviraju ,,smakovci,,, da li je Varteks nabavio nove modele ,,Levis 501,,, koje ploče i kasete mogu da se nađu u ,,Gradskom domu,, , kada se nalazimo u poslastičarnici ,,kod Ćemala,, kafeima ,,Ju,, i ,,202,, ko će toga dana izaći na korzo a ko na gradske bazene…Okršaji, nekada spontani, nekada ugovoreni, između momaka iz različitih naselja ( fontanci, pivarci, palilulci…) najčešće urokovanih strogom zabranom da momak iz drugog naselja nekažnjeno ,,šeta,, njihovu devojku i time vređa čast celog naselja, bili su na izdisaju ali ne i urbane priče o svakoj posledičnoj tuči, koje se još prepričavaju…Kragujevčanke, lepe, otmene, moderne, ma koliko im nasilje bilo strano, na neki način su uživale u ulozi kraljica oko kojih se bore alfa momci u svom načinu dokazivanja muškosti.Ozbiljnije teme tražile su i ozbiljnija štiva i sagovornike, milion puta sam se pitao kako su nemci uopšte mogli da pucaju u nevine đake i civile, mnogi tvrde da je većina vojnika pre toga pila aklohol, zašto su slovaci u Prvom ratu odbili da vrše odmazde nad pitomim šumadincima pa su svi slovački vojnci streljani a kragujevčanke ih sve oplakivale kao rod rođeni, zašto je knjaz Miloš baš Kragujevac izabrao za prestonicu, kako je baš u Kragujevcu donet prvi Ustav, sagrađana Prva gimnazija, osnovani prvi sud, štamparija, novine, pozorište, Licej, topolivnica…
Početkom osamdesetih Kragujevac je imao dosta porodičnih kuća, nešto malo kuća ,,udžerica,,, u naselju Stara radnička kolonija, kraj Sokolskog doma ( Sokolane ) bilo je puno baraka, elita je stanovala u socrealističkim soliterima a sve table sa nazivima ulica bile su crvene boje…Puna zaposlenost, redovne plate, pune kafene i prodavnice bakalnice, dobro rapoloženje širili su se gradom…Na ulicama su dominirali vozila ,,zastava 101 ( poznati ,,kec,, ), fiat 1300 (,,tristać,,) zastava 750  ( ,,fića,, )…dok je, tada prestižni, ,,Jugo,, bio u naletu…Kragujevačkim pozorištem dominira Ljubomir Ubavkić – Pendula, a beogradskim pozorištima i televizijama kragujevčani Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Milovan Ilić – Minimaks…Puno je libijaca na Univerzitetu sa opšteprihvaćenim kolektivnim nadimkom ,,arapi,,.Podela na ,,narodnjake,, i ,,zabavnjake,, stoga i nepomirljiva…dok su rokeri melem za dušu tražili u diskotekama u hotelu Kragujevac, hali Jezero, mašinskom i ekonomskom fakultetu…kafane su bile prepuštene ,,narodnjacima,, ali su i jedni i drugi umeli da se nađu u lovačkom restoranu  Paligorić i da, bez muzike, zagrljeni i u dobrom raspoloženju zapevaju…to je danas nezamisliva slika, iako je ponuda ugostiteljskih sadržaja bogatija, od italijanskih restorana, kineske kuhinje do fensi sadržaja, po kafanama više gosti ne pevaju a muzičku razliku su izbrisale neke Cece i Seke…Još uvek se prepričava kako su velikani našeg boksa Puzović, Labudović, Jeftić…brisali pod sa mnogo poznatijim likovima, kako je veliki Pele na stadionu Radničkog dva puta uzeo loptu na centru i ušetao se u gol.Rasprave još traju zašto Tatović i Palčić nisu otišli u Crvenu zvezdu kada ih je lično Džajić molio, zašto Olarević i Sava Paunović nisu pozivani u reprezentaciju, zašto je Laza Ristovski ,,pobegao,, iz Smaka u Bijelo dugme, da li su smakovci i Osvajači bili bolji od mnogih beogradskih bendova ali nije imao ko da ih gura ili nisu bili deo sistema, političko-poslovnog,…
Kraj 80-ih je bio obeležen žestokim političkim raspravama ali i spremnošću Kragujevčana da pokažu zube svim alama ovoga sveta i ne dozvole ubijanje nacionalnog identiteta, prava na lokalnu samoupravu i gaženja urođenih građanskih i demokratskih vrednosti…Kod kragujevačkog Krsta bila je većina stranačkih prvaka a devedesetih su kod kragujevčana zube polomili crveni u nastojanju da kragujevačku TV pripoje TV Beograd, policajci koji su se vraćali iz Beograda umorni i rezignirani od beogradskih doskočica i provokacija ( čuvena tuča sa policijom na auto putu ), policijska stanica je opkoljena iste večeri a komandir sa kragujevčanima tražio i našao kompromis.Šešelju su jednostavno sekirom presečeni kablovi za mikrofone jer je kragujevčanima bio stran njegov ultranacionalizam, odbranjena je kragujevačka Nezavisna svetlost, a predsedničkom kandidatu Liliću je prekinut skup jer je bilo više ,,naših,, nego ,,njihovih,,…Bez obzira na političke razlike, u najtežim vremenima, znali su da se odigraju fudbalski turniri političkih stanaka i proteknu u najboljoj atmosferi…
Ratovi, sankcije, prekidi poslovnih veza, bombardovanje kragujevačih fabrika, nemar centralnih vlasti…dovodi Kragujevac među 13 devastiranih gradova Srbije..,,Dolina gladi,, postaje opšteprihvaćen naziv za veliki privredni, univerzitetski, kulturni, sportski, društveni…centar Šumadije…Devedesete.Bile, ne ponovile se.A neki se bogami i obogatiše…bez pardona.
Fiat, Plaza, Manjeti mareli, Delta, Tempo, Roda, industrijske zone, novi poslovni ambijent, moderan zatvoreni bazen, fudbaleri u najboljem takmičenju, vaterpolisti, košarkaši u evro ligama, uzlet Univerziteta, svetski modni trendovi, gradska šetališta kao modne piste…, slika su novog grada koji svu svoju  kreativnost, odlučnost da krene napred, pokazuje u novom vremenu…Nakon što se dotaklo dno moralo se ići gore…Većinu porodičnih kuća u širem centru grada zamenile su višespratnice.U toj jurnjavi ka novom vremenu, profitu po svaku cenu, uz sve dobro, razorena je tradicionalna urbana struktura užeg gradskog jezgra, neshvatljivo pogušćen uži centar grada koji nije u potpunosti harmoničan nosilac građevinske estetike.Bez dovoljno parkirališta, novoizgrađene zgrade nemaju ni dovoljno zelenih površina niti se ambijentalno uklapaju u urbanističko i arhitektonsko nasleđe grada.Urbanizam je trebao biti u potpunosti u funkciji estetike i etike a manje u funkciji trajnohg ruženja likovnih i arhitektonskih elemenata grada.Novi trendovi srušili su u najlepšu gradsku baštu hotela ,,Zelengora,,, behaton ploče su prikrile svedočanstvo jednog vremena, kragujevačku i tursku kaldrmu ali je sa druge strane oživelo šumaričko jezero, spomen park Šumarice dobija crkvu zadušnicu i nove sadržaje, eko park Ilina Voda postaje dostojni rival lepšim parkovima u Srbiji, a do granice ukusa odvažne i simpatično prepotentne ali moderne, samosvesne, kragujevčanke u svakom smislu dostojne su rivalke najlepšim beograđankama ili novosađankama.Dogovorene tuče momaka iz različitih naselja. zamenila je aresija mladića koja može biti spontani odgovor na opšti, loš ambijent u državi ali i neka vrsta dokazivanja ko je žešći momak.
Kultna kafana Balkan zadražava vreme, stolovi, stolice, ambijent isti su kao pre 30 godina, struktura gostiju slična, i u Balkanu se može naći gradska baza podataka o svemu i svačemu…od davnih vremena do sadašnjeg života grada…Vreme je stalo i za još nekoliko časovničarskih radnji, obućarskih, tašnerskih, bojadžijskih…Dom omladine i SKC su još uvek je mesto okupljanja gradske, kulturne alternative.
U tom sudaru svetova unutar jednog grada očuvan je prepoznatljivi kragujevački duh, urođeno gospodstvo  potkovano argumentima u čemu je sve grad bio i ostao prvi u Srbiji i zašto se Kragujevac voli i brani. Ma koliko bio umoran, nakon poslovnih obaveza, svaki put kada se vraćam kući i ugledam svetla grada koji mi je toliko toga dao, a ja činio sve da mu se na najbolji način odužim, nanovo postajem svestan svoje vezanosti za grad u kome živim i o kome sada prvi put na ovaj način progovaram.