Vaša kuća je dom za vaše telo ali i za dušu, za vaše misli, planove, želje…ima prostora koji vas svojom toplinom, mekoćom, detaljima kupe zauvek. Takav je dom čuvene Zage Đorić, kostimografa i sada vd upravnika Gradskog pozorišta u Jagodini i njene ćerke Gordane, kustosa i slikarke naivne umetnosti u koji sam se vratila posle 10 godina…jer lepota i toplina se ne zaboravljaju.
Zaga je skromna, ne voli da se fotografiše i nerado govori o sebi, ali već pri samom ulasku u stan, kada oko sagleda sve boje i mnoštvo detalja, shvata da tu žive ljudi koji imaju dušu, koji znaju za umetnost i koji poznaju prave vrednosti.
,,Imam divan komšiluk, volim ovaj stan i sve što je vezano za njega. Volim moju terasu koja je dovoljno velika da na njoj leti ručamo, uživamo u cveću i vazduhu. Jedino mi smeta što se svuda okolo grade zgrade i zatvaraju mi pogled, počinje priču o svom domu Zaga Đorić. – Danas svi vole minimalizam, svima je to kao ,,vauu,, a meni nije. Ja volim bogatstvo detalja, volim da ima svega. Volim umetnost i jedan dom oplemenjuju umetničke slike, knjige, figure.
Stan je put umetničkih slika, a dve privlače najviše pažnje, u levom uglu dnevnog boravka tu je fantastičan portret desetogodišnje Gordane, rad velikog Vojkana Veličkovića. Sa desne strane centralno mesto zauzima portret Zage Đorić umetnika Sretka Divljana.
Iako dve decenije izrađuje najčudesnije kostime za Gradsko pozorište u Jagodini, u stanu nema ni jednu skicu.
,,Ne mogu da mi se vuku po stanu, juče sam baš odnela kostime u prostoriju u kojoj držimo fundus pozorišta. Pitali ste me da li bih mogla da sašijem nekome ko to želi i dođe kod mene da to traži, jednu baroknu haljinu. Da. mogla bih ali to je jako skupo, materijal ne bi koštao ispod 10.000 dinara, može samo da bude više. To je divno umeće ali ja sam već umorna od šivenja kostima, raznih. Ne znam ni sama šta sam sve sašila i kakva ludila! – kaže Zaga.
Ona ima samo jednu skicu haljine u stanu i to je u monografiji pozorišta, jer pozorište i sve u vezi sa poslom, Zaga odvaja od privatnog života. Trpezarija je divno bela, ima dva ormara od kojih je jedan ofarbala u belo, a drugi je ostao boje drveta. Stari su 30 godina.
,,Gordana i ja volimo belu boju. Kad čovek želi on sve može da uradi, da napravi. Gordana voli i dekupaž tehniku kojom mi je ukrasila natkasnu od drveta. Imam lonče za mleko iz koga sam ja pila kao dete, činijice stare preko 40 godina, posuđe iz predratnog doba. Istina, kada bih morala da izaberem omiljeni period u umetnosti i stvaralaštvu, u uređenju, to bi sigutno bio period između dva rata-kaže Zaga.
Čovek ne mora da bude bogat da bi imao lepo sređen životni ili radni prostor. Mašta je ključno oruđe! Gordana osim što je talentovana umetnica, voli i skulpture naivnih majstora. A Zaga iako kostime drži u pozorištu, ipak ima jednu lutku na koju kači svoje blejzere i kapute.
Kuhinja je kombinacija marin plave i bele. Takvo je posuđe, zavesa, sve je toplo i podseća na detinjstvo…stari grad…toplinu.
,,To je plava kakva se meni dopada, takva je bila u kući, donela sam je ovde i polko uklapala sve sa njom. Nije baš najsrećnije rešenje ali meni se dopada. Ne volim hladne, moderne stvari, kaže Zaga.
I ostali delovi stana su šarmantni, u kombinaciji vintage i klasika. Do spavaće sobe vodi hodnik u čijem otvoru od vrata su napravljene police za knjige. Kupatilo je u nijansama roze boje.
,,Gordana je sama izvlačila uz pomoć traka, linije. U dnevnom boravku su to zelene linije a u kupatilu roze. Istina je da se stan pun sitnica teško sređuje ali ja to ne radim svakodnevno, naime jednog dana završim jedan deo, drugog drugi i tako redom. Kada mi dođu gosti, ja ih postavim da sede tako da gledaju u onaj deo koji je sređen – priča u šali ,,ozbiljna“ Zaga i dodaje – Jedva čekam da više ne buidem vd upravnika, ja volim moj mir, ne treba mi ta glavobolja i obaveza. Hoću da sednem na moju tersau, spustim tendu koju tek planiram da kupim kako ne bih gledala nove zgrade koje niču oko mene, i da uživam.
Ona je planirala da skine harmonika vrata kako bi napravila luk, međutim Gordana smatra da je to veliki posao koji će izazvati mnogo prašine i nereda. Ali, dogovoriće se njih dve već…u toplini svog prelepog doma. Uživajte u fotografijama…
ZID OD VENECIJANERA
Zanimljivo je kako je Zaga pregradila prostor u dnevnoj sobi koja joj ujedno služi i kao spavaća. Pošto nije želela da gradi zid od knaufa ona je postavila laku pregradu od venecijanera.
Pozdrav i poštovanje Zagi. Hvala što je širom otvorila svoja vrata za nas. Stan odiše toplinom i priča priču.
divan stan! bogatstvo duha i kreativnosti u svakom detalju!