,,Lepota prostora,, predstavlja vam dom glumca Tomislava i Slobodanke Bobe Trifunović u Jagodini, renoviranu staru kuću u Moravskoj ulici, koja odiše neverovatnom toplinom, punim koloritom, divnim detaljima…kuću gde danas njihov sin, poznati srpski glumac Sergej Trifunović rado dolazi i u njoj uživa, iako je nekada bio protiv toga da njegovi roditelji nastave život u njoj pošto su odlučili da pre par godina napuste Užice
Ko makar malo poznaje Bobu Trifunović izdaleka će prepoznati dom Trifunovića. Zelena oaza, besprekorno dvorište, mnoštvo detalja, biljke za koje niste ni čuli, sve je tu. Tropske biljke poput nara i kivija rastu u njenom dvorištu i to bez problema. Dvorište oivičava 300 tuja. Mirus ruža kojih ima preko 50 širi se vazduhom. Boba je nasmejana, u vedrim bojama i njen smeh jednako je lekovit kao i mnoštvo najraznovrsnijeg bilja.
,,Meni ništa nije teško, a najmanje da se bavim mojim dvorištem i kućom, za mene je to čisto zadovoljstvo. Ja sam radna osoba koja ne sedi i ne dangubi. Odrasla tako, otac mi je uvek govorio ,,bolje da kamen stoji, a ne ti,, i usadio mi je to da uvek svuda stignem bez obzira na godine. Svaki detalj u dvorištu i kući je prvo nastao u mojoj glavi, ne kupujem novine o uređenju, sve sama smišljam, počinje priču o svom i Tominom životnom prostoru.
Boba kaže da je mnogo vremena bilo potrebno kako bi se uredilo dvorište i uradila fontana koja krasi deo iza kuće. Pored nje se nalazi neobičan sto napravljen od pločica.
,,Htela sam da pravim mozaik na stolu, ali sam našla pločice koje su imale šaru kakvu sam ja negde zamislila. Onda sam ih kupila i uradila sto. Inače, ja sam pre nego smo uselili u ovu kuću, dovela stručnjaka, inžinjera hortikulture koji je sredio mnogobrojna dvorišta. Ispred njega je bilo potpuno prazno dvorište gde je mogao kao na platnu, da slika. A on mi je rekao ,,znate šta, ovde ćemo jednu tuju, pa jedan prazan deo, ovde neku ružu i to je to,,. Ja sam bila zgranuta, zahvalila sam mu se i ispratila ga. I sve sam uradila sama, kaže Boba.
Ova energična žena kaže da svaki ručni rad, leči. Ona je napravila kapije kroz koje se iz dvorišta ulazi u baštu.
,,Imam nanu iz Sirije, to je posebna vrsta nane koju mi je doneo moj Sergej, a njemu je poklonio Goran Bregović. Trenutno imamo i tri košnice i time se Toma bavi. Ovo je bila loša godina i za biljke, voće, povrće. Imamo ohridski paradajz, ovde ga nema, takođe nar iz mog Mostara kao i trešnje. U Mostaru je svo voće ukusnije nego ovde, što je normalno jer tamo ima više Sunca. Imamo aroniju, kupinu, godži što je indijsko ili tibetansko voće. Imao i oskorušu. Neverovatno je da nam je višnja sada ponovo procvetala! priča Boba.
NAJDANOV KRUG U DVORIŠTU
Kako kažu Trifunovići, u njihovom dvorištu nalazi se Najdanov krug koji, kada se u njemu boravi dovoljno dugo, izaziva toplotu i pomaže u raznim tegobama. Pažljivom pogledu neće promaći dva ovakva kruga, jedan veći i jedan manji, koji okružuju stabla voća. Zanimljivo je da pečurke rastu samo po obodu ovih krugova, nikako unutar njih.
Toma Trifunović voli stare sorte voća koje su u Srbiji zaboravljene, kao što je npr crvena kruška lubeničarka, vodenjak, oskoruša, divlje kruške, istarski i crni lešnici, vinogradarska kajsija i breskva.
,,Trudim se da u našem voćnjaku nema ni hemije ni prskanja. Sve je organiski. Tuje su ove godine rasle, odgovara im kiša, kao i mušmuli. Badem nam je rodio, imamo dren, mnogo biljaka, dodaje Toma.
Trifunovići kažu da su Sergej i Bane bili veliki protivnici renoviranja ove stare kuće i oživljavanja dvorišta i bašte.
,,Sećam se dok je Sergej bio u Americi i pozove me, pita šta radite, ja mu objasnim da sada radimo fasadu na kući a on mi kaže ,,jao mama pa nećete valjda tamo da živite, na šta to liči,,? A ja mu odgovorim ,,sine, ovo ti je kako od izmeta može da se napravi pita,,! smeje se Boba i dodaje ,,Ali sada kad dođe, a pre par dana je dolazio, on ovde uživa. Kada je prvi put došao, a spavao je na spratu, ujutru je rekao ,,jao pa ja nisam znao da ptice i noću pevaju,,!
SERGEJ TRIFUNOVIĆ:FRIŽIDER SAM DAO GAVRI
Humanitarni fond ,,Podrži život,, čiji je osnivač glumac Sergej Trifunović, do sada je poslao desetoro dece na lečenje.
,,Možda nije lepo da ja hvalim svoje dete, ali čovek kao što je Sergej se više ne rađa. On je veliki humanista. Sećam se kada je dobio stan, davno je to bilo, i nema ništa da unese u stan, ama baš ništa, ništa. Ja sam jedva skupila 300 maraka da mu kupim frižider, jedva, mučila sam se za to ali sam skupila. I poslala sam mu frižider da ima bar to. A tada nigde nije radio, nije imao prihode. I ja ga zovem posle par dana i pitam ga,,Sine jesi li ti dobio onaj frižider,, kaže on meni ,,nisam, ja ga dao Gavri,,. Jaooo ja se zaledila, pa viknem, pa kome si ga dao, pa ti nemaš ništa a on mi kaže ,,meni će Bog dati,,. A Gavra je tada uselio u stan i ništa nije imao pa mu je ovaj dao da bar ima frižider, eto. I dao mu je Bog zaista, kaže Boba Trifunović.
Bane je razvozio kolima po Srbiji hranu, potrepštine razne za nastradale u poplavama.
Puni utisaka ulazimo u kuću. Posle svega što smo videli u dvorištu, posle ogromne energije kojom nas je ispunila marljivost i šarm žene koja je stub kuće Trifunović, ne znamo šta nas očekuje unutra. A unutra…bojei detalji! Ne zna čovek gde pre da pogleda.
,,Obožavam ručni rad, najlepši i najteži mi je poentles. Ja sam samouka, ovaj rad sam naučila čitajući o tome. Jedne večeri sedimo tako i ja gledam u luster koji se sav pocepao, starinski je bio, lep ali rese su mu se iskidale i kažem Tomislavu ,,skini luster da ja njega bacim,,. Uzmem kostur lustera i uradim poentls kao abažur. Nema ko se nije oduševio kada je video. Imam takva dva. Ja brzo radim, za manje od mesec dana sam završila kompletnu zavesu.
Prostoriju gde je smeštena biblioteka krase slike Ace Moravskog, Grujice Lazarević, Gorana Stojanovića, Žikice Jovanovića, Mirka Petrovića. Tu su i lične poruke, karikature, posvete. Svuda je ručni rad, kao i u drugim prostorijama.
Spavaća soba podseća na suncem okupano jutro. Puna je žute i crvene boje. Plakar je krajnje neobičan, klizne stranice čine naslikana platna.
,,Moj Sergej ima isti ovakav garderober, jedna slikarka mu je radila stranice na platnima. I ja obožavam moj, pun je džempera, kompleta, šalova koje sam radila. Crni komplet sam nosila kada je Sergej dobio Zorana Radmilovića, to je bila velika svečanost. Potrošila sma 100 dinara na konac kojim sam uradila ovaj komplet, a izgledalo je kad da sam ga ne znam koliko platila. Kada je Sergej došao iz Amerike, ja sam mu uradila džemper. Kada sam mu pokazala, on razgorači oči i kaže ,,Au, kevo ovo je do j…Posle me je zvao i Rambo Amadeus da mu uradim slični. Radila sam kragne od konca, poentls takodje. Sergej ima gomilu džempera, Bane takođe, nose oni to, kaže Boba.
Svaka prostorija u kući ima svoju priču i svaka je njena omiljena. U kuhinji preovlađuje crvena boja, koja je Bobina omiljena boja, vedra je i spremna za poslastice. Poslužila nas je princes krofnama, retko ukusnim. Sprat je takođe zanimljiv, a služi da tu prespavaju Sergej i Bane kada dođu. U dnevnoj sobi su gobleni a u spavaćoj tapiserije.
KAMEN SA KILIMANDŽARA
Kada je Sergej bio u Tanzaniji, zvao je roditelje da pita šta da im donese. Otac mu je rekao :
,,Treba mi kamen za kupus.
Sergej mu je doneo kamen sa vrha Kilimandžara koji dans Toma čuva u svojoj biblioteci.
BOBINE PESME ,,SAMOTNA JUTRA,,
Boba je izdala knjigu pesama ,,Samotna jutra,, a upravo završava i drugu. Planira da obe knjige uskoro prezentuje javnosti. Iznad naslova na početku strane nalazi se audio snimak pesme ,,Popijena sreća“ koju Boba Trifunović čita specijalno za InfoCentralu.
(tekst Anita Mitrović, foto Nenad Đukić)
naslovna fotografija Boba Trifunović
Boba je kraljica. Ima zlatne ruke. Mnogo toga je uradila. Najveća dela su joj Sergej i Bane. Ona je rodjeni umetnik. Pročitala sam njenu knjigu pesama. Divna je. O takvim ženama treba pisati. to je srpska žwna za primer mlađima, a ne ove što se neprestano o njima priča. Mnogo je sličnih žena Bobi u našoj lepoj zemlji. Nažalost malo se o njima govori. Bravo Bobo za sve što radiš. Bravo za novinarku koja o Bobi piše.