U vremenu čuda, u jadnoj i duhovno osiromašenoj Srbiji kojom „vladaju“ diletanti i starlete, svaki obrazovani, suštinski uspešan čovek kao kap vode u pustinji je…zato je ovo lekcija za sve nas, za sve one koji misli da ne vredi boriti se, ne vredi ostati, ne vredi juriti i ostvariti svoje snove. Andreja Stojić.
Početkom jula ove godine Andreja Stojić, fizičar, Jagodinac, gitarista grupe „Neverne bebe“ odbranio je tezu „Analiza raspodela i dinamike isparljivih organskih jedinjenja i aerosola u troposferi:lidar i masena spektrometrija“ i postao doktor nauka na Institutu za fiziku u Beogradu. On je član Laboratorije za fiziku okoline.
„U Institutu za fiziku se trudimo, borimo se iako nedostaju sredstva. Sada je na čelu Instituta odlična ekipa ljudi, imamo mnogo planova, mnogo projekata. Često radimo uz pomoć štapa i kanapa, nedostaje nam oprema a i održavanje ovoga što imamo, mnogo košta. Ali ne odustajemo. Mi smo ovde i sada i verujemo da možemo“ kaže dr Andreja Stojić za koga prijatelji jednoglasno kažu da se radi o talentovanom, pametnom čoveku koji zna da ništa ne pada s neba.
Andreja veruje u mlade ljude i kaže da je njim potrebna podrška i uzor.
„U Institutu imamo sjajne mlade ljude koji hoće da rade, vredni su. Na žalost njima kao jedini životni izlaz, izgleda odlazak iz Srbije. Potpuno ih razumem. Međutim, na pitanje zašto ja nisam otišao odavde, rekao bih, imao sam nekoliko ljubavi. Jedna je fizika a druga muzika. U inostranstvu se čovek posvećuje jednoj stvari, u Srbiji je moguće spajati nespojivo…fiziku i muziku. Ja nisam bio spreman da se odreknem ni jedne od te dve“ kaže on uz osmeh.
Njegova supruga dr Svetlana Stanišić Stojić je doktorirala na Fakultetu za fizičku hemiju i vanredni je profesor na Univerzitetu Singidunum, takođe radi sa Andrejom u timu u Institutu za fiziku.
„Ona je najvrednija osoba koju sam upoznao u životu. Imao sam sreće, roditelji smo jednog dečaka a na putu je i drugi. Čovek mora da se bori za život kakav želi„.
Jagodinci se ponose Andrejom, svakome je u lepom sećanju iako je iz grada otišao još početkom devedesetih.
„Moji roditelji su rešili da odemo svi zajedno. Prodali smo to što smo imali i preselili smo se u Beograd. Smatram da je to bio odličan potez. Naravno da volim Jagodinu iako retko dolazim. Sa nekim prijateljima sam u kontaktu, sa nekima koji su daleko kao npr. sa Nenadom Gajinim Cocom za koga smatram da je fantastičan muzičar. Ponosan sam na njegov uspeh, ponosan sam jer ga poznajem. Želim da sviram u Jagodini ali ne bih još otkrivao planove. Oduševljen sam jer smo prošle godine na humanitarnom koncertu na kome su nastupile Neverne bebe, Rambo Amadeus, Partibrejkersi napunili halu. To je pozitivno i dobro„.
Andreja Stojić i Milan Đurđević iz „Nevernih beba“ danas su kumovi i veliki prijatelji. Andrejin put je preko „3ka dura“ stigao do Milana za koga misli da je jedan od najvećih srpskih muzičara. 2007. godine prvi put se kao podrška na akustičnoj gitari pojavljuje na dva rasprodata koncerta u Sava centru. Danas nastupa sa bendom na većim koncertima na akustičnoj i električnoj gitari, kao i perkusijama, ali je i nezaobilazni član tima u studijskom radu. Na šestom studijskom albumu „Praštam“ odsvirao je sve akustične gitare i sa Milanom učestvovao u produkciji (snimanju, editovanju, kreiranju zvuka).
„Sviram za svoju dušu i ljude koje volim, ne razmišljam o komercijalnim tonovima koji možda donose popularnost. Muzika je moja velika ljubav. U pripremi je moj album, ali ne žurim, radim polako. Kad čovek radi ono što istinski voli i predan je tome, svuda, pa i u Srbiji, uspeh dolazi“ kaže uz osmeh Andreja.
Poznavati nekog ko u Srbiji živi svoj san, zaista je retko, ali je moguće. Andreja je dokaz. Ja lično srećna sam jer ovog čoveka poznajem dugo i jer je on postao baš ono što smo svi od njega i očekivali…uzor i mera za uspeh.
tekst Anita Mitrović, FOTO Infocentrala, privatna arhiva
Хвала аутору овог лепог текста
о Андреји који свој животни сан остварује у Србији.
Већ смо навикли да медији углавном преносе црне хронике,
као и то да многе вести нису истините.
Утолико пре је задовољство када увидите да се пише истинито о оном
– ДОБРО ЈЕ А ОД СРБИЈЕ ЈЕ –