Beogradske ulice su postale bučnije. Merenja jasno pokazuju: tokom prepodnevnog špica nivoi su često u rasponu 65-70 dB na najprometnijim lokacijama, što je nekoliko decibela iznad često navođene referentne vrednosti od 65 dB za dan u prometnim zonama. Možda ne zvuči kao velika razlika, ali svako ko živi pored Bulevar kralja Aleksandra zna da je problem realan. DECIBEL i slične kompanije pokušavaju da ponude rešenja. Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da je u 2025. godini više od 110 miliona Evropljana izloženo transportnoj buci iznad pragova EU izveštavanja – to je preko 20% stanovništva. U Srbiji je situacija slična. Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu prati oko 35 mernih tačaka. Na kritičnim mestima prekoračenja su česta – 65 decibela danju, 55 noću u gradskim zonama.
Šta se zapravo dešava sa telom?
Profesorka Katarina Paunović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu bavi se ovim pitanjem već duže vreme. Njena istraživanja pokazuju ono što mnogi ljudi već osećaju – buka nije samo neprijatna. Ona je opasna. Kod dece dolazi do problema sa koncentracijom. Kod odraslih je priča komplikovanija. Prvo dolaze poremećaji sna. Kasnije, ponekad godinama kasnije, javljaju se problemi sa srcem.
Evropska agencija za životnu sredinu navodi da buka doprinosi sa oko 48.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca godišnje samo u Evropi. Studije takođe pokazuju povezanost sa povećanim rizikom od hipertenzije pri višim nivoima saobraćajne buke. Milioni ljudi širom kontinenta imaju hronične smetnje sa spavanjem zbog buke. Neki se naviknu. Bar misle da su se navikli. Telo, međutim, ne zaboravlja. Ovde u priču ulaze akustični paneli i druga rešenja za zvučnu izolaciju.
Mogu li paneli zaista da pomognu?
Tehnologija se promenila dosta u poslednjih deset godina. Materijali koji se koriste danas – specijalizovana pena, fiberglas, poliester – rade mnogo bolje. Ali važno je razumeti razliku. Akustični paneli prvenstveno smanjuju eho i skraćuju vreme odjeka u prostoriji kroz apsorpciju zvuka. To znači da hvataju zvučne talase i apsorbuju ih, umesto da ih odbijaju nazad u prostoriju.
Međutim, paneli sami po sebi ne mogu značajno da blokiraju spoljašnju buku. Za to su potrebni masivniji građevinski sklopovi – dodatni slojevi gips-kartona, zaptivanje procepa, kvalitetna stolarija. Kombinacija ovih mera može smanjiti nivo buke koji prodire u prostoriju. Realna očekivanja su poboljšanja od nekoliko decibela po pojedinoj meri, što u kombinaciji može napraviti primetnu razliku.
Kako su drugi gradovi pristupili ovome?
Tokio predstavlja zanimljiv slučaj. Grad od preko 14 miliona stanovnika, sa saobraćajem koji je teško zamisliv za nekoga ko nije bio tamo. Pa ipak, stanovnici mogu da dožive tišinu u svojim domovima. Joanna Jabłońska je 2020. godine objavila detaljnu studiju o tome u Polish Political Science Review. Analizirala je kako je Tokio uspeo da postigne ovu ravnotežu između urbanog razvoja i kontrole buke.
Tokio ima dugotrajne propise o kontroli buke koji regulišu spoljne nivoe u različitim zonama. Grad takođe koristi „tihe asfaltne površine“ na glavnim saobraćajnicama. Te površine obično donose oko 2-5 dB manje buke od kontakta pneumatika i kolovoza, zavisno od tipa i održavanja. Gradske vlasti su investirale i u široke zelene pojaseve. Gusta vegetacija daje par dB, a 5-10 dB tek kada je široka (oko 15-30 metara) i dovoljno gusta. Svaka od ovih mera sama po sebi deluje kao malo poboljšanje. Ali kombinacija – tiši asfalt, zelene zone, ograničenja brzine, standardi za zgrade – primetno smanjuje ulazne nivoe buke.
Koliko košta mir?
Cene zvučne izolacije variraju dosta. Osnovni akustični paneli mogu da koštaju od 2.000 do 5.000 dinara po kvadratnom metru, dok profesionalna rešenja sa naprednim materijalima idu do 10.000-15.000 dinara po kvadratu (orijentaciono, zavisno od dobavljača i montaže). Za kompletniju zvučnu izolaciju koja uključuje građevinske zahvate, troškovi mogu biti značajno viši.
Ali postoji druga strana te priče. Evropska agencija procenjuje da buka doprinosi sa 48.000 novih slučajeva srčanih bolesti godišnje samo u Evropi. To su troškovi koji dolaze kasnije – lekovi, lečenje, bolnički dani, izgubljeni radni dani. Kada se gleda iz te perspektive, zvučna izolacija nije trošak. To je investicija.
Gradovi neće postati tiši sami od sebe. Saobraćaj raste svake godine. Urbanizacija se nastavlja. Ali rešenja postoje i dostupna su. Pitanje je kada će dovoljno ljudi odlučiti da je vreme za promenu.
