Na današnji dan 14.11.1960, odlukom suda Ruby Bridges je jedna od šestoro dece koja su krenula u škole do tog trenutka rezervisane samo za belu decu, a u školu je išla u pratnji US maršala (šerifa) zbog ogromnog protivljenja stanovništva i protesta roditelja bele dece u Nju Orleansu gde je počeo program „integrisanih škola“ zamišljenih da u njih idu sva deca … roditelji bele dece su pretili ispisivanjem svoje dece, a nastavnici i učitelji odbijali su da rade u nastavi u učionicama sa crnom decom, svi osim Barbare Henri iz Bostona koja je Ruby učila sve predmete …
Pre samo 50 godina … jer ništa ne može zaustaviti ideje čije je vreme došlo (Gordana Čomić)
Njena kosa je bila uredno svezana, njene bele čarape i crne cipele, kao i ona sama izgledali su sve samo ne revolucionarno, ali šestogodišnja Ruby Bridges je tog novembarskog dana 1960. godine napravila revolucionarni korak.
U vreme kada je u američkom društvu tamnoputi čovek još uvijek bio jako diskriminisan samo na osnovu boje kože, ogromnom broju roditelja je bilo potpuno neprihvatljivo da u školskim klupama s njihovm decom sede deca iz crnačkih porodica.
Šestogodišnja Ruby Bridges je 14. novembra 1960. godina uradila je nešto potpuno neprihvatljivo za tadašnju lokalnu zajednicu. Krenula je u osnovnu školu William Franz u New Orleansu, koju su pohađala isključivo belačka djeca.
Devojčica je prvi dan u novoj školi počela u pratnji policije koja ju je dovela na nastavu, dok je ispred gomila roditelja bele dece vikala i negodovala.
Nakon što su je policajci otpratili do učionice, razjarena gomila roditelja je nagrnula u školsku zgradu da izvedu svoju decu. Tamnoputa Ruby je ušla u školu, a 500 djece je odmah napustilo.
„Sećam se kada sam izašla na ulicu da sam videle barikade, policiju i ljude svuda naokolo. Pomislila sam da je to Mardi Gras (svojevrsni praznik, karneval u New Orleansu). Nisam imala pojma da su oni zapravo tu da bi me sprečili da pohađam nastavu u toj školi“, kaže sada 59-godišnja Ruby.
Kaže da je nije bilo strah tog dana uprkos povicima gomile ljudi koji su bili upućeni njoj.
„Kada sam ušla u školu svi ti ljudi su najurili unutra. Izvodili su svoju decu i više od 500 njih je izašlo odmah napolje tog dana“, dodaje Bridges.
Šest godina ranije Nacionalno udruženje obojenih ljudi je dobilo sudski spor protiv Odbora za obrazovanje u kojem su dokazali da je segregacija u obrazovanju nedozvoljena i neustavna. Godinama nakon toga mnoge škole su odbile integraciju, sve do dana kada je Ruby ušla u školu William Franz.
Ruby još uvijek živi u New Orleansu gdje je radila kao turistički agent, predsednica je Fondacije Ruby Bridges koja je osnovana s ciljem da promoviše toleranciju, poštovanje i uvažavanje razlika i različitih u društvu.
Uprkos tome što je njena porodica patila zbog tog događaja, Ruby ne osuđuje nikoga i pomirljivim tonom kaže da ljudi koji su protestovali ispred škole nisu na to gledali kao na jedno dijete koje je različito od njihove dece.
„Oni nisu videli dete. Oni su videli promene i ono za šta su mislili da im se oduzima“, kaže ona.
