Najvažnije životne borbe vode se unutar nas samih. U nama istovremeno žive pobednik i gubitnik. Mi kao pobednici ili kao gubitnici samo smo dve imaginacije, uzajamno zavisni delovi jednog istog bića. Zato nijedan neuspeh nije samo gubitak, kao što i najsjajnija pobeda nije isključivo i jedino pobeda. Doživeti sebe kao neuspešnog zapravo je naša trenutna, sasvim lična konstrukcija, ponajčešće neutemeljena u realnom životu.
Kada shvatimo da smo doživeli neuspeh, zapitajmo se zašto smo uopšte nečemu i težili. Koja nas je ideja vodila i na koji način smo baš nju izabrali? Zašto nam je ono što smo želeli bilo toliko dragoceno i važno? Odgovori na ova teška i suštinska pitanja su značajne smernice za naše dalje postupanje. Utvrdimo li da mi i nemamo jasnu ideju o tome, zašto smo toliko energije uložili u nešto do čega nam zapravo i nije previše stalo, dobijamo jasan odgovor zašto se stvari nisu odigrale na način na koji smo priželjkivali. Najkorisnije je prihvatiti stvari onakvima kakve jesu, pozdraviti se sa starom idejom, kao što bi se pozdravili sa bivšom ljubavi i potražiti nešto drugo, što će nam zaista biti važno da ostvarimo.
Mnogi ljudi upadnu u zamku svog sopstvenog neuspeha na način što i kada osveste da im krajnji pozitivan rezultat ne donosi odgovarajuću satisfakciju, tvrdoglavo odbijaju da odustanu, iz razloga što računaju da su već uložili mnogo i da odustajanje jednostavno ne sme biti opcija. To je jedno sasvim pogrešno uverenje koje nam koristi da bi opravdali sopstveno dobrovoljno pristajanje na neuspeh.
Sve ono što iskreno ne želimo za sebe ili sve što želimo, iz nekih pogrešnih razloga, jednostavno nam nije i neće biti dato. Ulagati svoju energiju u pogrešne stvari samo po sebi je pogrešno. Nikada ne treba žaliti za izgubljenim vremenom, trudom, izgubljenim delom sebe, zato što uvek iz prikrajka vreba opasnost da možemo izgubiti i više od onoga što čini naš sadašnji gubitak. Kockar ulazi iznova u novu partiju sa jasnim uverenjem da ovog puta jednostavno ne može izgubiti. Pre početka partije postajemo gubitnici, ulažući u ono što istinski ne želimo, nesvesni da je zapravo krajnji gubitak jedina lična pobeda. Gubitak je okolnost koja nas navodi da preispitamo koliko zapravo vredi ono čemu težimo.
Postoje stvari do kojih nam je jako stalo i one pokreću našu strast, zbog njih smo u stanju sve da prodamo i za njih vredi podneti izvesnu žrtvu. To su jako važna mesta u našem životu koja nismo u situaciji da svakodnevno prepoznamo. Od takvih dragulja nikada ne treba odustajati.
Šta kada i pored toga što smo sasvim uvereni da je ono što želimo ono pravo, i kada, i pored svog uloženog truda, postižemo neuspeh? Tada je neophodno promeniti pristup. Mi tada grešimo u načinu na koji pristupamo svom problemu. Potrebno je okolnosti iznova sagledati i pronaći drugačije načine za rešavanje zadataka koje smo sebi postavili. Neophodno je izaći iz matrica koje nas vode ka neuspehu i smisliti sasvim nove i drugačije pokušaje. To novo, drugačije je najčešće tako smelo i vodi nas u potpunu neizvesnost, ispunjenu strepnjom, strahom, stidom, svim onim osećanjima koja za sebe ne želimo. Za ciljeve koji su nam istinski važni to je mala prepreka, za sve što je površno u našem životu, osećati stid je suviše visoka cena.
Sasvim je pogrešno pristajati na ideju da je naš lični neuspeh ujedno i završni rezultat. Neuspeh je samo i jedino naša trenutna pozicija, međusprat na kom smo se nekako i pod određenim okolnostima našli. Neuspeh nam jasno govori o tome da još uvek nismo postigli uspeh, a nikako da nas on u budućnosti ne očekuje.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
