Postoje vrste prljavštine koje ne popuštaju pred prvim hemijskim sredstvom koje vam padne pod ruku. Kamenac oko slavine koji se vraća nedeljama, masne mrlje na zidu iznad šporeta, ostaci sapuna zarasli u fuge između pločica, fleke od kafe na radnoj površini koje stoje već mesecima. Iza svakog od tih problema stoji određena hemija, a rešenje gotovo uvek zavisi od toga da li su sredstvo i alat odgovarajući za tu konkretnu vrstu naslage. Snaga i trud su na kraju liste prioriteta.
Najveći deo grešaka pri čišćenju nastaje pre nego što se uopšte počne sa radom. Pogrešno sredstvo na pogrešnoj površini ne samo da ne daje rezultat, već može da ošteti materijal ili ostavi hemijske ostatke koji se posle teže uklanjaju nego prvobitna prljavština. Kiselo sredstvo na mermeru, bazna pasta na aluminijumu, abrazivni prašak na lakiranoj površini: svaki od tih spojeva ostavlja trag koji nije predviđen. Zato pre nego što se krene u čišćenje tvrdokornih naslaga vredi znati s čim se tačno čovek suočava.
Vrsta naslage određuje pristup. Kamenac je mineralna naslaga koja reaguje na kiseline. Masnoća je lipidna struktura koja se razbija alkalnim sredstvima. Gljivice i plesni zahtevaju oksidativna sredstva ili biocide. Prašina od brusnih radova i industrijska nečistoća traže mehanički zahvat odgovarajućom opremom, a ne samo hemiju. Kada se ove kategorije pomešaju ili zamene, rezultat je uvek isti: utrošeno vreme, utrošeno sredstvo i površina koja izgleda gotovo isto kao na početku.
Radno mesto kao poseban slučaj
Kancelarija, magacin ili pogon imaju svoje specifičnosti koje domaćinstvo nema. Površine su izloženije, frekvencija upotrebe je veća, a posledice zanemarivanja higijene brže postaju vidljive. Radni sto koji koriste tri osobe tokom dana akumulira bakterijsku kontaminaciju znatno brže nego kuhinjski sto u prosečnom domaćinstvu. Tepih u hodniku poslovne zgrade dnevno pregazi na stotine ljudi, pa bez redovnog dubinskog čišćenja postaje glavni izvor prašine i alergena koji se šire kroz ceo prostor.
Industrijska prašina je posebna kategorija. Metalne opiljke, ostaci brusnih radova, hemijske čestice i organska prašina od drveta ili tekstila ponašaju se drugačije od kućne prašine: sitnije su, lakše ostaju u vazduhu i prodiru dublje u pluća pri udisanju. Neke čestice su zapaljive, neke izazivaju alergije, a neke su dugoročno štetne po zdravlje. Ovde standardno sredstvo i standardni usisivač ne daju dovoljan rezultat, a ponekad ga ne daju uopšte.
Photo: Freepik
Kada je oprema za čišćenje zaista profesionalna
Razlika između kućnog i profesionalnog usisivača nije samo u ceni. Kućni aparat projektovan je za povremenu upotrebu na mekim podovima i tepisima. Čim se nađe u radionici, magacinu ili pogonu, motor se preopterećuje, filter začepi posle nekoliko minuta rada, a rezervoar se puni pre nego što se prešla i trećina prostora.
Profesionalni industrijski usisivač radi drugačije. Građen je za dugi, neprekidni rad bez pregrevanja, ima znatno veći rezervoar i filter koji zadržava i najsitnije čestice, uključujući one koje su nevidljive golim okom. U praksi to znači da jedno čišćenje zaista jeste čišćenje, bez ponovnog prelaženja iste površine i bez prašine koja se vraća u vazduh kroz nedovoljno efikasan filter.
Industrijski usisivači dolaze u nekoliko vrsta. Oni za suvo usisavanje namenjeni su radionicama i pogonima sa metalnom i mineralnom prašinom. Aparati za mokro i suvo usisavanje hvataju i tečne ostatke, što je korisno gde se uz prašinu pojavljuju ulja ili rashladne tečnosti. Za posebno osetljive situacije, poput uklanjanja fine hemijske prašine, postoje modeli sa filterima koji zadovoljavaju evropske standarde i sprečavaju da se štetne čestice vrate u prostor.
Dezinfekcija nije isto što i čišćenje
Površina može izgledati uredna, a da istovremeno bude pune bakterija. Ovo nije retkost: većina uobičajenih postupaka čišćenja uklanja vidljivu prljavštinu, ali ne i mikroorganizme koji ostaju na površini i nakon brisanja. Razlika između čišćenja i dezinfekcije nije sitnica, već konkretan problem koji se oseća kroz učestalost bolovanja i opšte zdravstveno stanje u zatvorenom prostoru.
Radni stolovi, kvake, zajednički prostori i kuhinje u kancelarijama spadaju u najrizičnija mesta u tom pogledu. Istraživanja sprovedena u poslovnim zgradama u Evropi pokazuju da površine u zajedničkim prostorijama mogu imati i nekoliko hiljada bakterijskih kolonija po kvadratnom centimetru. Kancelarija nije bolnica, ali to ne znači da kontaminacija nema posledica.
Upravo zbog toga profesionalna sredstva za čišćenje nisu samo jači deterdženti. Reč je o preparatima namenjenim određenim površinama i određenim vrstama zagađenja: sredstva za radne stolove koja ne oštećuju premaz, preparati za sanitarne prostorije koji uništavaju gljivice, sredstva za staklene površine bez tragova posle višekratne upotrebe. Postoje i višenamenska sredstva koja istovremeno čiste i dezinfikuju, što skraćuje vreme rada bez gubitka efikasnosti.
Pogrešno sredstvo na pogrešnoj površini ne daje rezultat, a često i nanosi štetu. Kiseli preparat na mermernoj ploči, jako hlorisano sredstvo na plastičnoj površini, abrazivna pasta na lakiranom drvetu: svaki od ovih spojeva ostavlja oštećenje koje je skuplje otkloniti nego da je od početka korišćeno pravo sredstvo. To važi jednako za domaćinstvo i za radno mesto, što je osnovna nit koja povezuje sve o čemu je ovde reč.
Photo: Freepik
Nameštaj koji se ne vidi, ali se oseća
Tkanina na nameštaju upija više nego što izgleda. Stolice u kancelariji, čekaonicama i salama za sastanke svakodnevno primaju znoj, kožne ćelije i prašinu koji se talože duboko između vlakana i ne mogu se ukloniti običnim usisivačem koji prolazi samo po površini. Grinje, alergenski materijal i neprijatni mirisi grade se polako, postepeno, i postaju primetni tek kad su već duboko ukorenjeni.
Dubinski usisivač za nameštaj i tapacirani nameštaj radi drukčije od standardnog aparata. Pomoću vibracije ili snažnog naizmeničnog strujanja vazduha izvlači nečistoću iz unutrašnjosti tkanine, a zatim je usisava bez ponovnog rasipanja po prostoriji. Za ljude koji pate od sezonskih alergija ili astme, razlika je opipljiva već posle prvog tretmana.
Redovno dubinsko čišćenje nameštaja ima i praktičnu stranu kada je reč o trajnosti. Vlakna tkanine koja se ne čiste postaju krhka, boja bledi, a unutrašnja pena se brže raspada od nagomilane vlage i organskih ostataka. Dobro negovana stolica ili trosed može da potraje i dvostruko duže od zanemarenog. Kada se taj račun pomnoži sa celim nameštajem u poslovnom prostoru, ušteda nije zanemarljiva.
Dubinski usisivač je zbog svega toga sve češće standardna oprema u kompanijama koje vode računa o troškovima na duži rok, a ne samo o tome kako prostor izgleda na prvi pogled.
Sistem, ne improvizacija
Isti alat za pod u magacinu i za kancelarijski nameštaj nije rešenje, to je kompromis koji ne funkcioniše ni vremenski ni higijenski. Svaka površina ima svoje zahteve, svaka vrsta naslage traži drugačiji pristup, a svaki prostor ima učestalost upotrebe koja određuje koliko često i kako temeljno treba da se čisti.
Dobro organizovano čišćenje u firmi funkcioniše na nekoliko nivoa. Svakodnevno se pokrivaju kontaktne tačke i vidljive površine. Jednom ili dva puta nedeljno dolaze na red podovi, staklene površine i zajednički prostori. Jednom mesečno ili sezonski čiste se tapacirani nameštaj, otvori za ventilaciju i teže dostupna mesta. Za svaki od tih koraka biraju se odgovarajuća sredstva za čišćenje i odgovarajuća oprema, a ne ono što je u tom trenutku pri ruci.
Firme koje su uspostavile takav raspored beleže manje odsustvovanja zbog bolesti, manje pritužbi na alergije i tegobe s disanjem, kao i duži vek trajanja opreme i nameštaja. Dubinski usisivač za tapicariju nije trošak koji se vidi odmah, ali se jasno oseća kroz smanjenu učestalost tegoba kod zaposlenih tokom grejne sezone.
Ovakav pristup nije rezervisan samo za velika preduzeća. Prava oprema i pravi preparati dostupni su i manjim firmama, a troškovi koji nastaju zbog zanemarivanja higijene, od kvarova do bolovanja, gotovo uvek prevazilaze ono što bi koštala dobra oprema od početka.
