Neki dan gledam rezultate ankete rađene u Srbiji, sa samo jednim pitanjem – šta su vam prioriteti? Da vas ne zamaram redosledom odgovora i procenata, to jest, prioriteta, ali na poslednjem mestu je Kosovo. Procenat ljudi kojima je ova tema prioritetna je 2 ( dva ). Nedugo zatim pročitam da je Patrijarh zapretio da ćemo Kosovo braniti silom, ako treba. Čuj, silom! Silom od 2 % ?! Da ne komentarišem, samo se komentariše. Ali da podsetim da smo to jednom probali. U našem slučaju ta batina ima samo jedan kraj. Pri tom, posle svih izbegličkih kolona sa Kosova, to ne bi ni bila odbrana, nego oslobađanje Kosova. Ili, kako bi to oni što se zovu Međunarodna zajedica, nazvali – agresija. Kud se Patrijarh ne seti da pozove verni narod na bojkot televizija koje emituju rijaliti programe. Ili na bojkot proizvoda onih firmi koje se reklamiraju u takvim emisijama. Efekat bi bio isti kao i sa izrečenom pretnjom o primeni sile – nikakav, ali bi bar imao smisla. Ovako, samo se pokrenula nekontrolisna lavina svakakvih ( negativnih ) komentara na račun svega što ima veze sa crkvom.
I dok se jedni utrkuju da odgovore Patrijarhu na društvenim mrežama, oni drugi se zabavljaju dogodovštinama robijaša Kristijana. Ovo je valjda jedina zemlja na svetu gde pravosnažno osuđeni kriminalac diluje drogu pred kamerama, batina i edukuje mlade naraštaje. To je za dečake. Devojčicama su ponuđeni razni primeri, uglavnom starleta ( eufemizam za prostitutke ), koje , valjda, treba da posluže kao primer našoj ženskoj deci.
Naravno, deca su tu najmanje kriva. Da roditelji čitaju knjige, idu u pozorište, bioskop, koncerte ili izložbe, deca bi sledila njihov primer. Ali, mnogi roditelji ne idu ni na posao, jer nemaju posla. Samim tim ono sa pozorištem i ostalim otpada. Ako je za utehu onima bez posla, ni oni koji imaju posao nemaju dovoljno za kuturni luksuz. Sve i kad bi imali, a i želeli da sebi priušte nešto što makar liči na kulturno događanje, ne bi imali gde. U Srbiji se kultura ne događa. Ima tome već neko vreme.
Zato smo prepušteni Kristijanima, Stanijama, Ekremima . . . i ostalom polusvetu. Oni nam daju dnevnu dozu prostakluka, nasilja, psovki,voajerizma, a ima i seksa. Taman onako kako nam prija. Ništa trošenje para, ništa mrdanje iz kreveta, ništa upotreba mozga . . . samo taj opijajući osećaj da se tone . . . sve dublje i dublje.
Tako Vaša Svetosti, sve i da neko dođe i kaže – Šalili smo se ovo sa Kosovom, vaše je. Badava! Mi ne bi znali šta bi sa njim.
Ima jedna objava na društvenim mrežama koja na jasan, gorko-duhovit i nedvosmislen način ilustruje našu sadašnjicu – Ljudi iz Srbije ne odlaze, oni se evakuišu. Ova rečenica je naša stvarnost, sve drugo je još samo jedan novi rijaliti.

Anonimni kolumnista

Nema komentara