ZAPISI IZ PRIZEMLJA: KOBAJAGI

0

26. avgusta 2015.g. u manastiru Manasija otvoren je prvi međunaredni viteški festival “ Despot Stefan Lazarević – JUST OUT “ . Bio je predsednik Toma, bili kaluđeri iz hrama Šaolina, bili Rusi, bili Bugari, bili Hrvati, bili Česi, bili Francuzi . . . samo nisam ja. Naravno, moje odsustvo niko nije primetio, ali ja se nešto pitam – zašto nisam otišao? Mislim, Manasija je u komšiluku, nisam imao nikakve obaveze tog dana, a opet mi nije palo na pamet da odem. Zašto? I tako u traženju odgovora na ovakva pitanja nastaju kolumne.

Ne volim stvari koje su KOBAJAGI. To je osnovni razlog. Performans gde su neki kobajagi vitezovi, kobajagi sve se dešava u Srednjem veku, kobajagi se mlate mačevima i topuzima, Toma je kobajagi predsednik, a onda se pojave ratnici hrama Šaolina i sve zaliči na holivudsku B produkciju. Znam, prilično sam nepravedan prema celom ovom događaju, tim pre što uopšte nisam ni bio tamo, ali stvarno ne volim kad je nešto kobajagi.
Pojam vitez prvi put se javlja u latinskom jeziku – equites. Označavao je ratnika koji je pratio plemića ili plemića koji je pratio monarha. Neki istoričari smatraju da je srednjevekovni pojam viteza i viteštva, zapravo apsorbovana tradicija koja potiče iz Persije, a došla nam je preko Vizantije.
Priča o vitezovima nije ni kratka, ni jednostavna, ali svakako ni tako romantična kako nam se danas čini. Ali, da zanemarimo istoriju, mistiku, politiku, religiju . . . zadržimo se na opštim mestima. Ako danas za nekog kažete da je vitez, to uvek podrazumeva određene osobine ili tačnije vrline koje su neupitne, opšte prihvaćene i društveno poželjne. Zar vitez na belom konju nije sinonim za idealnog muškarca¬? Dobro, mladoženju, ali to se svodi na isto. Ta ideja je toliko usađena u naše, a pod ovim NAŠE, mislim na celokupno evropsko kuturno nasleđe, da svaki drugi pristup nije realan. Bez obzira na argumente koji govore suprotno. Ljude privlači vrlina i po cenu samoobmane. Tako je oduvek. Ali, ako procunjate Internetom videćete da je tzv. “ mračni Srednji vek “ prilično IN zadnjih godina. Sem kobajagi vitezova, imamo gomilu udruženja KOBAJAGI veštica, alhemičara, vampira, čarobnjaka . . . Apsurd, ironija, šta li ? Živimo budućnost. Tehnološki napredak je toliki da prestiže sam sebe, a sve je više onih koji bi da žive u vremenu kuge, Inkvizicije i lošeg zadaha. Psiholozi kažu da je baš taj vrtoglavi napredak tehnologije osnovni razlog tog iracionalnog bekstva u prošlost. Tehnologija nam svakodnevno olakšava neki segment života, ali ta brzina kojom ta olakšanja dolaze, toliko je velika da ne postižemo da je ispratimo i savladamo. Tako da lakše, u nekim trenutku, postane teže. Stvarno se čovek oseti nelagodno kad shvati da je kupio veš mašinu ili frižider koji su tehnološki pametniji od njega. Telefone i televizore neću da pominjem, to je davno otišlo predaleko. I tako se dođe do zaključka – ako ne mogu da ispratim novo, posegnuću za starim. Staro nema iznenađenja, podložno je idealizaciji i ako nisam pametniji od buzdovana . . . onda . . . mislim, stvarno.
Ali, tehnologija je relativizovala i druge vrednosti – dobro i zlo, hrabrost i kukavičluk, lepo i ružno, ljubav i mržnju, veru i neveru . . . U takvom svetu gde je sve u fazonu – “ Mož’ da bude, al’ ne mora da znači “ , čovek ima potrebu za nečim jasnim, jednostavnim i nedvosmislenim. Makar to bilo i kobajagi. Problem imamo mi koji ne preferiramo KOBAJAGI. Sem što ostajemo kod kuće u vreme ovakvih manifestacija, ostaje pitanje kako savladati stvarnost bržu od života ? Gde pronaći vrednosti koje imaju smisla same po sebi ? Kako i gde, a da to ne bude kobajagi ?
“ Umetnost imamo da ne bismo propali od istine “ kaže Niče. Sve češće se slažem sa ovim gospodinom. Da li je to znak sazrevanja ili početak dijagnoze, procenite sami.

anonimni kolumnista

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas da unesete ime