Života Milanović je posle brojnih napada u Jagodini, pre nekoliko godina napustio grad i vratio se u porodičnu kuću u selu Belica. Hindus, poznat kao Žića Harekrišna, umetnik, on vodi miran život nedaleko od Jagodine i kaže da je za nekog ko je drugačiji, danas život jedino moguć u malim sredinama

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu 2010.godine presudio je u slučaju „Života Milanović protiv države Srbije” da srpske vlasti nisu delotvorno istražile napade na člana Hare Krišna zajednice – Milanovića, koji su verovatno bili inicirani verskom mržnjom. Sudsko veće navelo je u presudi da vlasti nisu sprečile ponovljene napade na članove ove verske zajednice i da nisu pravilno istražile incidente. Pravda je na neki način tada bila zadovoljena, ali ožiljci na telu su ostali zauvek.Urezivan mu je i krst na temenu, a napadi su se dogadjali u vreme glavnih pravoslavnih verskih praznika. Napadači nikada nisu pronađeni.

„Od kako sam se vratio u selo, problemi ne postoje. U Belici žive jako fini i normalni ljudi. Sav društveni talog sa svih prostora sjatio se po gradovima. Po telu i danas imam gomilu ožiljaka, posekotina od noževa “ nerado priča o tome Žića.

Na pitanje kako u ovom društvu da opstanu oni koji su drugačiji, Milanović kaže:

„Drugačiji treba da žive u malim sredinama, to je izuzetno efikasan način da neko bude svoj bez ikakvih problema“.

Projekat za Ćićolinu velikih formata do pet metara visine, je projekat koji je upravo završio. Priprema radove za izložbu u Americi.

U policijskim zapisnicima više puta je pribeleženo da je Milanović pripadnik verske sekte i da „čudno izgleda”. U izveštaju iz aprila ove godine policija je primetila da se većina napada na Milanovića dogodila u vreme glavnih pravoslavnih verskih praznika i da je on u razgovoru sa medijima naglašavao svoju versku pripadnost. Milanović je od 1984. godine član hinduvajšnavske zajednice.

On u Belici gaji papaju, banane, kineski visoki krompir i mnoge druge neobične biljke. Kaže da se nikada ne bi vraćao u grad.

Nema komentara