Aleksandar Vučić je na 10. privrednoj konferenciji Rajfajzen banke rekao da očekuje otpor u javnim preduzećima jer su u pitanju, kako je rekao, dugogodišnje navike koje je teško menjati. „Da li sam sto posto siguran da ćemo uspeti sa javnim preduzećima? Nisam. Zato ću da se borim što više budem mogao, jače i žešće da to uradimo“, rekao je Vučić, prenosi Tanjug. On je naveo da su prosečne plate u javnim preduzećima najveće u Srbiji, oko 70.000, 80.000 dinara, dok su prosečne plate u privatnom sektoru oko 39.000 dinara što je, kako je naveo, ogromna razlika koju država ne može da podnese, upitavši se „kako reći čelnicima sindikata u javnim preduzećima da će biti sproverdene prave reforme“.

O TOME SE ZAPRAVO RADI

reforma

 

 

 

 

 

 

piše Jakov Milanović

Pre nekoliko nedelja sam pisao o tome da su nam neophodne reforme, potrebne su uštede, potreban je domaćinski odnos prema novcu, jer mi drugu državu nemamo. Međutim, najavljene reforme pored toga što su bolne ovako kako su predstavljene su duboko nepravedne I neracionalne. Mere koje su najavljenje I koje se sprovode neće biti efikasne a evo I razloga:

Prvo mera je smanjenje plata i penzija!

Druga mera je uvođenje platnih razreda u javnom sektoru bez javnih preduzeća!

Treća mera je reforma i otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru itd, itd, … !

I onda dođe MMF i saopšti ono što je svima jasno pa i našem premijeru i ministrima a to je da su glavni i osnovni problem u ovoj državi javna preduzeća, koja se u ovim reformama pominju ponajmanje i to u smislu restruktuiranja i otpuštanja viška zaposlenih, umanjenja postojećih plata za 10%, ali dovođenje njihovih plata na pravu meru niko ne pominjao.

U normalnim i demokratski razvijenim državama znaju se pravila igre. Tamo nije moguće da vozač koji radi u javnom preduzeću ima veću platu od doktora specijaliste, ili da kafe kuvarica u EPS – u ili Srbijagasu ima veću platu od profesora u školi. Da li je to normalno – nije. Zašto. Jer svi oni primaju platu od novca koji izdvajaju svi građani Srbije.

Zato su ove reforme nakaradne i nepravedne. Zato što nisu urađene ozbiljno, studiozno i sveobuhvatno. Prvi i osnovni uslov je da reforme prihvati većina građana je da sami građani mogu da kažu pre svega da su pravedno sprovedene. Da bi reforme delotvorne bilo je potrebno preduzeti gore navedene mere u kontra smeru i onda bi raspoloženje naroda bilo drugačije. U tom slučaju manjina bi negodovala ali bi većina podržala reforme, s tim da i ta manjima (zaposleni u javnim preduzećima sa velikim platama) ne bi bili socijalno ugroženi, jer kad imaš bezobrazno veliku platu I ako ti se ona prepolovi opet možeš pristojno da živiš.

Međutim, mi već godinama sve radimo pogrešno i umesto da imamo zdravorazumski pristup problemu; umesto da problem rešimo mi ga multiplikujemo.

Znači prvo je trebalo da se sagleda situacija u celokupnom javnom sektoru i da se napravi plan smanjenja zaposlenih. To se vrlo brzo rešava, postoje primeri iz razvijenih zemalja, zna se koliko opštinskih, gradskih, državnih službenika jedna država može da ima u odnosu na broj stanovnika u opštini, gradu, državi. Takođe postoje pariteti i za komunalna preduzeća, zdravstvo, sudstvo, prosvetu….

Sledeća mera je uvođenje platnih razreda u celokupnom javnom sektoru i ujednačavanje plata na osnovu, pre svega školske spreme, zatim mesta koje neko zauzima u hijejarhiji nekog preduzeća ili državnog organa, sa ograničenjem da direktor bilo kog javnog preduzeća ne može imati veću platu od direktora Kliničkog centra a oni ne mogu imati veću platu od premijera. Razlike u platama u okviru istih platnih razreda u različitim preduzećima ili državnoj upravi ne mogu biti veće od 10-15%.

Kada bi se sve ovo sprovelo tada bi trebalo ponovo novonastalu situaciju staviti na papir, sabrati, oduzeti, videti kolike su uštede i tek onda razmotriti da li ima potrebe da se smanjuju plate i penzije. Verovatno bi uštede sprovođenjem ovih mera bile mnogo veće od projektovanih 400 miliona evra. Ovim postupkom se rešava nekoliko stvari: postavlja se temelj za državu na zdravim nogama sa optimalnim brojem zaposlenih sa ujednačenim i uravnoteženim platama. Pored mera fiskalne konsolidacije, stimulacije zapošljavanja, davanja olakšica za privatni sektor napravili bi smo održiv sistem.

Zašto se reforme nisu ovako sprovele, može samo da se nasluti. Možda je osnovni problem to što su se od pojave višepartizma pa do današnjih dana, javna preduzeća koristila za udomljavanje partijskih kadrova. Zato je uvođenje platnih razreda i ujednačavanje plata u javnom sektoru i javnim preduzećima skoro nemoguća misija. Zašto. Zato što u javnom sektoru ipak nisi mogao tek tako da se zaposliš moraš da imaš adekvatnu školsku spremu, radno iskustvo … Lekar mora da ima Medicinski fakultet, pravnik pravni. U većini javnih preduzeća situacija je malo drugačija, nema veze zanimanje, bitno je da imaš validnu diplomu srednje škole, treći ili četvrti stepen, više škole, fakulteta, može privatni, može državni, može Megatrend, može Blace, Čačak, bez selekcije, jer diplomi se u zube ne gleda. U nekim statutima javnih preduzeća za određena radna mesta, bez obzira na delatnost preduzeća, stoji samo- završen fakultet, bez detaljnije odrednice. E sada ako se pitate zašto je samo kod nas moguće ono što nigde nije da javno preduzeće koje je monopolista i naplaćuje svoje usluge ne posluje sa dobitnkom. Pa ako je npr. na čelu javnog preduzeća za puteve dipl. šumarski ili poljoprivredni inžinjer, i detetu je jasno gde je problem. U mnogim preduzećima kada se pogleda stručna sprema i kvalifikacije postoje tragikomične situacije koje su za Riplija, zato je normalno da po takvim nakaradnim sistematizacijama i plate budu u proseku 70 – 80 000 din. I za to postoji objašnjenje – zamislite koliko se muči neki kulinarski tehničar na poslovima koje treba da obavlja električar, pa taj njegov trud i rad da shvati nešto u šta se uopšte ne razume mora da se nagradi itd, itd…. Tako se mnogima više isplatilo što su se na vreme učlanili u stranki iako nisu bili neki đaci, nije bitno kakva ti je bila đačka, bitno je da ti je validna partijska knjižica.

 

 

 

Jedan komentar

  • Odgovori
    anonimus
    1. decembra 2014.

    Vi pretite otpuštanjem radnika a zapošljavate neradnike i mamine i tatine mezimce.Pa zar uopšte imate obraza tako nešto da najavljujete kad svi znaju da su najveći neradnici članovi partija to su najzaštićeniji ljudi svuda. Pa zašto njih ne otpiustite pa da ova zemlja procveta.Najviše ih ima baš u vašoj partiji a vi to gospodine ne vidite. Nego hoćete onim poštenim radnicima da satrete kičmu a te mangupe da štitite, tako je radio Sloba tako su radili svi ostali pa nije čudo što i vi tako nastavljate.A kad tako radite mislite li da će pošteni ljudi u Srbiji da vam aplaudiraju e neće nego su vas odmah pročitali i samo su pognuli glavu i čekaju da se narod probudi.