Preživeo je udar struje pod naponom od 25.000 volti, bio je u komi jer je izgoreo do kosti, imao je 40 teških operacija u totalnoj anesteziji, pet puta je dobio sepsu, dva puta ga je udario automobil i dva puta ga je pogodila sačma u lovu! Sve ovo desilo se Urošu Vasiću iz Jagodine, koji ima samo 30 godina! Uprkos ogromnim životnim traumama, reportere „Kurira“ dočekao je s osmehom na licu i snažnom energijom koja se sreće tek ponekad.

– Kod mene nema: „Ne mogu“. Imao sam 16 godina i otišao sam sa drugarom na pecanje, ovde na reku Belicu, bio je 27. april 2004. Kad sam se vraćao, nosio sam grafitni štap za pecanje i na pružnom prelazu desila se eksplozija! Struja napona od 25.000 volti prošla je kroz štap, podigla me je metar i po u visinu i tako me je vukla tridesetak metara. Bio sam u plamenu, eksplodirala mi je patika! Goreo sam. Pao sam u tešku komu i tu gubim pamćenje – seća se Uroš stravične nesreće.

Tu počinje borba za njegov život. Od siline eksplozije, meštani su mislili da je neko minirao most.Počeli su da ga gase i pozvali su hitnu pomoć. Iz Jagodine su ga prebacili u Ćupriju misleći da je gotov i da nema smisla da ide za Beograd. Ipak, sanitet je krenuo, ali se usput, sa Urošem u komi, pokvario, pa su čekali neki drugi.

– Tek oko ponoći stigli smo u Beograd. Lice mi je bilo izgorelo, leđa, ruka. Mišići razneti, na pojedinim delovima ostale su samo kosti. Srećom, vitalni organi su bili dobri. Posle tri dana, na iznenađenje svih, probudio sam se. Bio sam zakovan za krevet, ceo u zavojima. Gaza je išla do pola očiju, a nisam mogao da se mrdnem. Jedan trenutak je promenio sve. Prvih dana je telo bilo toliko opterećeno bolom da više nije moglo ni da registruje šta se dešava, a onda sam počeo da osećam bol od kog se umire – priča Uroš, koji je u bolnici prvih mesec i po dana spavao sedeći.

Za šest meseci bio je, kaže, u 64 totalne anestezije, imao je 40 preteških operacija, a smršao je do 40 kilograma. Uprkos stravičnim telesnim traumama, Uroš je 24. septemba 2004. izašao iz bolnice na svojim nogama. Svoje lečenje još nije završio, a ispred njega su još neke operacije, ali čeka da se pogodi idealan trenutak: vreme, novac i još neki uslovi. I seća, naravno!

Hteli da mu seku ruku i nogu, ali se hirurg nije pojavio

Najgore je bilo kada su rekli da nema spasa za ruku i nogu, priseća se ovaj Jagodinac, dosad neviđeni medicinski fenomen.

Posle nesreće, zakazali su mi amputaciju ruke i noge. „Kako ću da igram fudbal?!“ Bezbroj pitanja za jednog tinejdžera. Odveli su me u operacionu salu i dali totalnu anesteziju. Pozdravio sam se sa rukom i sa nogom. Kad sam se probudio iz anestezije, pitao sam šta se desilo. Kažu mi da je načelniku koji je trebalo da me operiše hitno nešto iskrslo i došao je dr Zdravko Petković, koji je procenio da ipak mogu da se spasu i ruka i noga – zahvalan mu je Uroš.

„Trčaću polumaraton“

Lekari su Urošu rekli da sa takvim povredama ne može da podigne više od kilograma i da neće moći normalno da funkcioniše. Danas on ima, kaže, više životne energije od bilo koga!

– Samo idem dalje! Navikao sam se na bol, trpim ga 24 časa, ali kada najviše zaboli, ja odem da trčim, da ima razloga zašto me boli. Vežbam u teretani, u dobroj sam kondiciji i planiram da istrčim polumaraton – priča Uroš.

Trenutno radi u turističkoj agenciji, ali ima razne ambicije. Jedna od njih je da se bavi motivacijom i treninzima osoba koje imaju neki invalididtet ili su preživele tešku nesreću.

(Telegraf.rs/Kurir)

 

Nema komentara