Dok država i škole poseban akcenat stavljaju na zaštitu dece i borbu protiv svakog vida nasilja nad njima, roditelji smatraju da su to samo mrtva slova na papiru. Danijel Ivanović (43) iz Jagodine tužio je još 2014.godine ženu koja je prema njegovim rečima upotrebila silu kako bi se obračunala sa njegovim desetogodišnjim sinom, a slučaj ne samo da nije završen, nego je maltene na početku.

DETE NASILJE„Dete se igralo sa drugarima na igralištu, jedan od njegovih drugova ubacio je mačku u kontejner i moj sin je pritrčao da je izvadi. U tom trenutku neka nepoznata žena počela je da galami i deca su se razbežala. Moj sin se zatekao pored kontejnera i ona mu je prišla i počela da ga udara po leđima. Dete je došlo kući uplakano i ispričalo nam ceo događaj. Dete je po leđima imalo ogrebotine i modrice po rukama i mi smo ga odveli kod lekara, posebno jer je bio jako uznemiren i istraumiran. Nedelju dana išao je kod dečjeg psihijatra. Zar neko sme da bije tuđe dete na ulici? Policija je reagovala jer smo prijavili slučaj. Mesec dana kasnije davao sam ja izjavu, pa kasnije i moje dete, to je bilo tako sporo i još je policija na kraju podnela prekršajnu prijavu. Zar se nasilje nad decom tretira kao prekršaj?“ kaže Danijel Ivanović.

Otac je podneo krivičnu prijavu koje je osnovno tužilaštvo u Jagodini, prema njegovim rečima, prihvatilo.

„Zaprećena kazna za nasilničko ponašanje prema detetu je do pet godina zatvora. Bio sam razočaran jer je policija to prvo kvalifikovala kao prekršaj. To nije put da se nasilje nad decom smanji, država priča jedno a ustvari su to sve samo mrtva slova na papiru. U praksi to ne funkcioniše. Godinu dana kasnije ništa se nije dešavalo i mi smo pisali pritužbu upravo jer ceo slučaj stoji u mestu. Suđenje je počelo tek marta ove godine, a ročište je zakazano za 14.septembar što će biti više od dve godine od događaja. Da li bi takve stvari mogle u zemljama Evrope ovoliko da traju?“ pita se Ivanović.

On takođe kaže da je od strane iste osobe vršen pritisak prema dečaku tokom dve godine i da je dete i danas uplašeno.

„Imali smo situacije da se sretnemo u gradu, koje nisu bile ni malo prijatne. Morao sam detetu školu da promenim iako je đak za primer i po uspehu i po disciplini, jer je slučaj hteo da nam deca idu zajedno u odeljenje pa se stvar dodatno iskomplikovala. Zato je mnogo važno da se ovakvi slučajevi brže rešavaju. Priča o zaštiti dece je samo marketing, u Srbiji to nema nikakvo pokriće u praksi“ kaže Ivanović.

Jedan komentar

  • Odgovori
    Meda
    10. septembra 2016.

    Bilo bi uputno da novinari zaista budu novinari i da kontaktiraju i drugu stranu. To je osnovno načelo novinarstva. Biti objektivan. Ovde je napisana gomila budalaština i neistina da je to stvarno tužno. Ubacivanje mačke u kontejner, pa još nečije mačke u kontejner je vrlo zabavno dok te neko ne upita (i samo upita) zašto to radiš. Onda je logično da odeš u sud i da ga tužiš, jer ti je zabavno koliko taj ne može da ti se suprotstavi ( po tvojim proračunima), jer ti je neko beše advokat, a bilo bi i zgodno da uzmeš neki dinar od ljudi koji ne mogu da ti plate da vaspitaš dete. Šta tvoje dete radi u društvu dece koja maltretiraju životinje? Zapitao se neko? Nije. Ovo društvo uzgaja mnogo kvalitetnih sociopata. Samo napred.