Bezmalo svaki trenutak našeg jedinog života je jedinstven, nepovratan i dragocen. Vreme koje je proteklo ne može se povratiti i zato je naša dužnost da budemo uvek prisutni u životu koji živimo. Mnogi ljudi bespogovorno pristaju da drugi, u njihovo ime, čine izbore i donose važne životne odluke. Jedan tren, minut, sat, dan, godina ili čitav život mogu se doživeti na dva različita i suprotna načina: pasivno i aktivno. Pasivno proživljavamo život kada ga osećamo i razumemo poput stihije. Kada svakodnevnicu uzimamo zdravo za gotovo i kada ne vrednujemo dragocenost sadašnjeg trenutka. Aktivno proživeti svoj život znači potruditi se da doživimo svaki trenutak. Promišljamo i činimo jasan izbor. Znamo zašto smo na određenom mestu, u određeno vreme i sa dotičnim ljudima. Uvereni smo u to da je ono što smo izabrali iz nekog znanog ili neznanog razloga za nas dobro. Za aktivno proživljavanje života neophodan je određeni napor, izvestan rizik i hrabrost. Potrebna je strast i ljubav prema samom životu. Naš život tada postaje oblikovan na osnovu boja naših ličnih izbora. Sve to podrazumeva i veliki stepen odgovornosti. Jednom kada preuzmemo odgovornost tada postajemo odlučniji u nameri da izbegavamo neuspehe.

Svest da živimo sada i ovde naziva se utemeljenost. Utemeljenost je naš subjektivni osećaj i ljudi koji ne poseduju ovu osobinu deluju rasplinuto. Utemeljenost je važna iz razloga da previše ne trošimo energiju na stvari koje nam ne pripadaju, ona nas brani od svega sa čime nismo u mogućnosti da uspostavimo kvalitetan i konstruktivan odnos. Utemeljenost je prvi korak ka sistematičnoj i konstruktivnoj organizaciji.

Život sam po sebi je nepredvidiv i dosta težak, ono što ga donekle čini podnošljivijim jeste naše delovanje prema određenom cilju. Prihvatimo li život zdravo za gotovo rizikujemo da ga još više otežamo, ali ako mu pronađemo smisao stvaramo vrednost u kome mnoge patnje mnogo lakše podnosimo.

„Dok živiš, budi živ.“ Goethe

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara