U situacijama kada ljudi prepričavaju događaje iz svoje prošlosti, ti događaji su više nego što je to razumu prihvatljivo obojeni sadašnjim trenutkom. Sasvim jednostavno objašnjenje ove pojave leži u razumevanju da se događaji iz prošlosti reprodukuju iz današnjeg životnog konteksta. Neretko se dešava da je neki davno preživljeni događaj za nas bio jako stresan, ali sada o njemu govorimo i razumemo ga kao važnu životnu avanturu. Ovde nije reč o jednostavnom zaboravu izazvanog vremenskom distancom koju dopunjavamo novim segmentima, već se radi o određenom značenju koju jedno sećanje ima za nas, kao i o njegovoj funkcionalnoj sadašnjoj upotrebi.

Sećanja prizivamo na način da ona odgovaraju današnjici i da su pritom u funkciji naše svakodnevice. Zapravo, da nam određeno sećanje ne treba, ono se ne bi ni pojavljivalo u našoj svesti. Kada je neki događaj iz prošlosti previše prisutan u našem svakodnevnom razmišljanju, a uz to je praćen jakim i negativnim emocijama, krajnje je vreme da obratimo pažnju i da sebi postavimo pitanje zbog čega je to tako. Zašto je određen sadržaj odabrao da bude prisutan u našoj svesti i žašto nam je baš takav potreban?

Događaje iz prošlosti uvek treba tumačiti i intepretirati u okvirima današnjih životnih okolnosti, iz razloga što jedino tada oni nama postaju korisni. Prošlost je netragom nastala i jedino mesto gde se sa njom još uvek možemo susresti su segmenti našeg pamćenja. Svako za sebe ima svoju ličnu kreaciju prošlosti i kada dve osobe pričaju o jednom istom događaju govore na dva često i potpuno različita načina.

Jedan sadržaj je odabrao da bude u našoj svesti samo zato što nam je on danas kao takav potreban. To je iskonska poruka našeg nesvesnog i šansa da stvari menjamo. Jedan isti sadržaj će nas opterećivati sve dok ne sakupimo dovoljno hrabrosti i ne zakoračimo u proces promene. Šta je potrebno promeniti? Prošlost ne možemo da promenimo, ljude oko sebe svakako ne, u sasvim maloj meri moguće je menjati svet koji nas okružuje. Ono što je uvek spremno za promenu i što strpljivo čeka taj naš trenutak odluke jesmo mi sami. Promeniti sebe, učiniti sebe boljom verzijom, u svakom trenutku života je moguće i neophodno. Ma kakva da je bila naša prošlost sutra je novi dan i mi imamo novu šansu da krenemo ispočetka.

Bilo šta da se u prošlosti dogodilo nije od suštinskog značaja za nas sadašnji život, već je od važnosti samo ono što mi verujemo da se dogodilo. Naš život kreiramo kao srećan ili kao tužan samo na osnovu naših uverenja. Ne možemo da menjamo događaje, ali možemo sopstvenu interpretaciju određenih događaja. Nakon preživljenog neuspeha pred nama stoje dva izbora: uvereni smo da smo neuspešna osoba, uvereni smo da je neuspeh prolazna faza.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara