Imamo čestu potrebu da nekog pridobijemo, na način da bez pogovora prihvati naše mišljenje i pri tom nam pomogne u nameri da ostvarimo naše želje i ciljeve. Pri tom i računamo na to da druga strana i nije baš toliko ushićena našim idejama i onda ponajčešće koristimo glalol „ubediti“. Jednostavno kažemo „ubediću ga da uradi onako kako ja želim“. Koje suštinsko značenje krije ovaj glagol „ubediti“? Ubediti ne znači ništa drugo, nego nekoga uvesti ravno u bedu. Ubediti, u stvari govori, da naša potreba da nametnemo svoj stav, zapravo dovodi do toga, da se neko drugi, zbog nas oseća bedno. Reči koje izgovaramo često imaju mnogo veću moć od one koju možemo svesno dokučiti, ali to ne znači da naše emotivno i intuitivno biće, kao i tanana bića ljudi, na sasvim drugačiji način, ne čitaju zadate matrice.

Jednom kada osvestite svu kancerogenost reči „ubediti“ jednostavno ćete prestati da je koristite u svakodnevnom govoru. Zašto bi bilo ko želeo da nekoga ubedjuje, a pogotovo razubedjuje? Postoji srećom jedan topao, ljudski, božanski i iskonski glagol kojim možemo opisati sve svoje težnje, želje i strasti i izgovoriti na način da ne povredimo bilo koga. To je glagol „uveriti“. Želim da te uverim u ono što govorim. Izgovara se gotovo molitveno.

Zanimljivo je i to da mi nikada nećemo reći „želim da te razubedim“, uvek i u svakoj prilici koristimo „želim da te razuverim“. Razum i beda ne mogu nikako stajati jedno do drugog. Razum i vera mogu uvek. Razuma nema tamo gde postoji zlo, gde vlada mržnja, zavist i bes. Tamo gde ima razuma ima vere, nade i ljubavi. Kada razum napusti ljude ostaje samo bespuće. Razum egzistira uz sve ono što je lepo, korisno i dobro, kao što je recimo osećajnost, davno je to primerila Džejn Ostin (Jane Austen). Želim da te uverim ili razuverim uvek lepše zvuči, a i bolje uspeva.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara