Sujeta je težnja da se u prvi plan istakne vlastiti kvalitet, sa neodoljivom željom da se održi što lepša sliku o sebi samom. Uspešni ljudi imaju sposobnost da razumeju vlastiti kvalitet kao dugotrajan i trnovit proces, a nipošto kao pitanje jedne kratkoročne pozicije. To što ovog trenutka nama neko jako važan ne prepoznaje našu pravu vrednost, na način na koji mi to priželjkujemo, ne bi trebalo da utiče na naš trud da sebe učinimo što boljim. Kvalitet jedne osobe pre ili kasnije zasigurno dobija svoje dugo iščekivano i zasluženo mesto. Lična sujeta na tom predugom i trnovitom putu nam nikako ne može biti od koristi. Zašto? Sujeta ima lošu tendenciju da nije usmerena i neselektivna je. Slikovitije se to može opisati na sledeći način: nakon što delujemo iz pozicije sujetnog čoveka, svoju negativnost ne usmeravamo na objekat, osobu ili ideju koja je doprinela da se loše osećamo, već na izvestan način poništavamo i razgrađujemo sve ono što jesmo, ali i ono što možemo postati.

Sujeta je blisko povezana sa našim integritetom, ona potiče od prevelike težnje da ga sačuvamo i očvrsnemo. Integritet je naša celovitost, ono što jesmo, mi kao zaokružen sistem, organizam u svojoj punoj lepoti. Neretko naša slika o sebi samom biva ugrožena. Tada se osećamo nepotpunim i delujemo ljutito dokazujući drugima da nisu u pravu. Sujetno ponašanje još više degradira naš poljuljani sistem, na način da uglavnom toga nismo ni svesni.

Šta je najkorisnije uraditi da što pre povratimo što lepšu predstavu o sebi? Neophodno je uraditi sve suprotno od onoga što zahteva naša sujeta. Neophodno je smanjiti svoj ego. Kako? Poput kornjače, u svoj oklop uvući prvo glavu, pa zatim i nožice i sačekati da sve prođe. Možemo delovati i poput divljeg predatora, drsko i spremno na napad, ali postoje životne okolnosti kada to nije naš najsrećniji izbor.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara