Slobodni i uspešni ljudi poštuju dva osnovna pravila: nikada se ne obaziru na komentare drugih o njima i uvek i po svaku cenu se uzdržavaju da u negativnom kontekstu komentarišu ljude iz svog okruženja.
Sve ljude ponajviše interesuju drugi, a mnogo manje lične pobede i neuspesi. Iz egzistencijalno – evolutivnih razloga mnogo više pažnje pridajemo porazima, bolu i nesreći ljudi koji su nam iz nekog razloga važni. Preterano fokusiranje na nesreću i probleme drugih nas same odvlači od ličnog uspeha i čini nas nezadovoljnijim. Ljudi koji se osećaju uspešnim i srećnim usmereni su prvenstveno na sebe i lično zadovoljstvo. Neuspešni ljudi se u potaji nadaju tuđoj propasti, gomilaju nepotrebne informacije o drugima i nemaju jasnu ideju o tome čemu teže i šta je njihov cilj. Karakteristika uspešnih je da kod drugih ističu pozitivne strane, rado drugima dele komplimente, spremni su da razmene informacije i postavljaju sebi jasne ciljeve.
Potreba da se više i češće fokusiramo na slabe strane ljudi iz našeg okruženja jeste prvenstveno egzistencijalno ukorenjena, iz razloga što svi imamo manje ili više izraženu potrebu da kontrolišemo i dominiramo. U evolutivnom smislu svi ljudi koji nas okružuju su uslovno rečeno naši suparnici. Sagledavanje slabih osobina drugih nama pomaže da korigujemo svoje ponašanje i načinimo sebe što boljom verzijom. Ovo su one pozitivne strane koje su nezaobilazne u svakom socijalnom kontaktu, ali problem nastaje kada previše vremena provodimo baveći se drugima i kada to nije samo jedan od instrumenta našeg ponašanja, već postaje naš primarni cilj. Takvo preopterećenje šteti, postajemo neproduktivni i slabi.
Drugi ljudi nam svoje slabosti svakako otkrivaju, pre ili kasnije, a u ostalom i mi gotovo svakodnevno poveravamo vlastite, u tom smislu i nema preterane potrebe za dodatnim ulaganjem napora u potragu za nedostacima. Mnogo je korisnije posvetiti se svojim sopstvenim potencijalima,veštinama i sposobnostima i u tom pravcu se dodatno angažovati.
Uvid u tuđe pogreške služi ponajpre da uspostavimo što pozitivniju sliku o sebi, ali to nikako samo po sebi ne pretpostavlja da smo zaista u nečemu i postali uspešni. To što su drugi neuspešni nikako se ne izjednačava sa našim vlastitim uspehom. Uspeh proizilazi iz naših ličnih pobeda, a nikako iz tuđih poraza, zato je verovatno najbolje uvek i na svakom mestu gledati svoja posla.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara