bisaaa

Biserka Jakovljević

Možda ste primetili, a svakako jeste, ako ste predstavnik ženskog roda, da je vaš daljinski upravljač najčešće u rukama vaše jače polovine. Ako ste pomislili da je to usamljeni primer sporadičnih predstavnika muškog roda, onda ste pogrešili. Muškarci jednostavno imaju potrebu da budu u kontaktu sa ovim naizgled beznačajnim predmetom. Žašto je to tako?

Sada, ako bi daljinski upravljač opisali kao predmet falusnog oblika, izbanalizovali bi čitavu stvar. Tako, pošto ja nisam Frojd, a ne pripadam ni njegovoj psihoterapijskoj školi, odvešću priču na sasvim drugi smer, u antropološko- sociološki kontekst.

Zamislite, neko davno prošlo vreme i život praistorijiskih ljudi, vreme, kada su ljudi tek uvideli izuzetan značaj vatre, njenu široku upotrebu i blagodet. Vatra je čitavoj plemenskoj zajednici bila izuzetno važna, jer značila je život. Uz pomoć vatre bili bi  obezbedjeni od surove hladne pripode, sprečavali su promrzlost, vatra ih je štitila od divljih životinja, hrana bi postajala ukusnija i lakša za žvakanje. Gotovo nepremostivi problem je u početku bio, kako je zapaliti. Oni nisu mogli, kao mi danas, prosto da odu do prodavnice kupe kutiju šibica, kresnu i evo je. Morali su u prvom redu, da se oslanjaju na požare u prirodi, kojih i nije bilo baš toliko često, kako bi pomislili. Velike kiše i snegovi omeli bi ovu potragu za vatrom. Kada bi jedna zajednica konačno uspela da se nje domogne, to blago bi čuvala poput najveće dragocenosti. Najvispreniji muškarci bi bili zaduženi da plamen po svaku cenu održavaju. Za to je bilo neophodno, na prvom mestu, neprestano gledati u nju i kada se primeti nešto slabiji plamen brzo i adekvatno reagovati novim potpaljivanjem. Naravno, dešavalo se i pored izuzetne opreznosti i brige, da se vatra iz raznih razloga potpuno zagasi. Muškarac koji je bio za nju zadužen, najsurovije bi bio kažnjen, pleme bi ga proteralo ili u cilju odmazde ubilo.

Muškarci su se smenjivali u svojim dužnostima, ponekad bi išli u lov, ponekad bi se brinuli o vatri. Žene nisu bile zadužene da održavaju vatru iz jednostavnog razloga što je njihov pogled uvek usmeren ka deci i previše ih zaokupira briga za njihovu bezbednost.

Muškarac danac, ne mora da održava vatru, bar ne onu u bukvalnom smislu, ali ima jaku iskonsku potrebu da usmeri svoju pažnju na nešto što ga smiruje i opušta. Zapravo, predak u današnjem muškarcu, bio bi potpuno miran i zadovoljan, kada bi znao da plamen nesmetano plamti. Tako, danas, kada se muškarac vrati sa posla, čitaj iz lova, uključi TV, to je svakako adekvatna zamena za vatru, uzme daljinski i krene da je potpiruje.

Ulazim tako u stan i zatičem svog muža zavaljenog u fotelju kako drži daljinski i odsutno menja kanale. Kažem mu na to. Ložiš, ložiš… naravno da me ne čuje, važno mu je da treperi.

Nema komentara