Danima, mesecima, godinama činimo sve što je u našoj moći da postignemo cilj koji priželjkujemo. Trudimo se da sve napravimo onakvim kakvim mislimo da će biti najbolje. Brinemo, strepimo, žudimo, iščekujemo, ali uspeh nas uporno zaobilazi. Šta činiti kada uspeh kasni i pored svih naših napora? Šta preduzeti da nam život ne bi neprimećen prohujao dok stojimo na stanici svojih nadanja, čekajući da se ostvari ono što želimo?
Osnovno pravilo koje treba primeniti na naš odnos prema željenom ishodu nezaobilazno bi trebalo da bude određeno pitanjem: da li smo sasvim sigurni u to da smo zaista uradili sve što je bilo u našoj moći? U situacijama u kojima štedimo sebe, svoje vreme i svoje resurse nesvesno šaljemo poruku da nam do cilja i nije baš previše stalo. Samo u uslovima u kojima ulažemo svoj maksimum, a neretko i više od toga, možemo biti sasvim sigurni i sa punim pravom očekivati pozitivan ishod.
Kada smo mirni i sasvim sigurni da smo učinili sve što je u našoj moći, tada smo spremni za sledeći korak. Sada treba delovati potpuno suprotno. Sada je neophodno i tako korisno potpuno zaboraviti na svoj zacrtani cilj i posvetiti se nečemu sasvim drugačijem. Naravno postoje situacije kada i pored uloženog napora nismo u stanju da to učinimo, tada je korisno uložiti izvestan trud i svoju opsesiju zaboraviti, bar na kratko.To što misaono nismo zaokupljeni brigama oko onoga što priželjkujemo nikako ne znači da vasiona, slučaj ili ko zna šta, nije na našoj strani i ne radi u našu korist.
Od clljeva koji se nikako ne ostvaruju treba odustajati. Ako nismo u stanju da odustanemo, ciljeve treba postaviti i razumeti tako da nam ne budu previše važni. Postoje ciljevi koji su nam toliko važni i za koje je jednostavno nemoguće da nam ne budu izuzetno primamljivi. Na takvim strahovitim i velikim ciljevima treba raditi svim srcem, svom snagom, sa svim svojim emotivnim ulaganjem, ali u ograničenom, po mogućstvu što kraćem, vremenskom periodu. Svako preveliko i predugo investiranje u bilo koju ideju odražava se nepovoljno na naše emotivno, psihičko ili fizičko zdravlje.
Zaokupiranost nekim sasvim svežim težnjama smanjuje nivo tenzije i nivo stresa. Dolazi do energetske ravnoteze i na taj način se povećava šansa za pozitivnim ishodom. Neki sasvim novi ljudi, poslovi, teme stvaraju šansu da previše vremena uzaludno ne potrošimo na stvari koje se nikada neće ostvariti. Na taj način čuvamo sebe, od onoga što nas ne zaslužuje i što nam ne pripada. Kada jednom naučimo da delujemo iz konteksta novih i tazih želja otvaramo mogućnost uvida u to koliko su one u kojima smo proveli previše vremena bile pogrešne.
Poslednje, pravilo je možda i najvažnije i proizilazi iz činjenice da nikako nismo odustali od određenog cilja nego smo uneli blagotvornu distancu, u onoj meri u kojoj je to bilo izvodljivo i moguće. Uvek i na svakom mestu kada iznenada pomislimo na svoj toliko željeni cilj, treba u sebi izgovoriti sledeću rečenicu: SVE JE U REDU I BIĆE BOLJE.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Jedan komentar

  • Odgovori
    Komsija
    16. septembra 2017.

    Bravooo komsinice!