Šta je najbolje uraditi kada se nađemo u nevolji? Odgovor je sasvim jednostavan: izvući se. Svi ponekad uradimo ili kažemo nešto pogrešno. Niko nema moć da se može spasiti od svojih sopstvenih grešaka. Srećom, greške su sasvim prirodni i trenutni ishodi našeg rasta i razvoja. Ono što se dešava u trenutku, a ne ide nam na ruku, ima svoju svrhu. Nevolje u koje smo upali nisu stvarne pogreške, već su neke od mogućih verzija naše perspektive.

Kada upadnemo u nevolju najvažnije je da postanemo toga svesni. Neophodno je imati izgrađenu svest o razmerama situacije koja nam ne ide na ruku, kao i o posledicama koje nam  ova nepovoljnost može doneti u budućnosti. Ništa nije tako patogeno kao odbijanje da priznamo da smo upali u nevolju i pored toga što sve oko nas prosto vrišti ukazujući nam na opasnost. Jednom kada osvestimo one loše okolnosti u kojima se nalazimo mi tada stvaramo mogućnost da iz njih izađemo.

Postoji alhemijsko pravilo po kome je za izlaženje iz krize neophodno vreme od dve desetina  u njoj provedeno. Na primer, ako iza sebe imamo deset godina teškog i traumatičnog života, od onog trenutka kada osvestimo svoj životni put u kome smo spremni da se menjamo, neophodno je da provedemo još dve godine, pre nego li stvari zaista krenu na bolje.

Ljudi ponajviše greše u tome što su nestrpljivi i što žele gotova i brza rešenja. Ona su moguća jedino u situacijama kada su problemi kratkoročno delovali, u situacijama kada su prošle decenije i godine, provedene u patnji i bolu, oporavak mora biti dug i temeljan.

Ne postoji problem koji čovek ne može da reši. Problem koji je nastao sa razlogom, može biti korisniji nego li neka povoljna okolnost koju ne znamo da iskoristimo. Važno je ne opterećivati se svojom prošlošću, nju sasvim sigurno nismo u mogućnosti da izmenimo, zato se treba fokusirati na budućnost, tamo nas željno isčekuju neke važne promene. Sudbina možda svaku partiju sa nama neće odigrati pošteno, ali se sasvim sigurno nećemo dosađivati.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

 

Nema komentara