Krizne situacije predstavljaju odraz naših neostvarenih težnji. To su osujećenja onoga što smo žarko želeli, potajno planirali, budni sanjali, ulagali napor i svoj nesebičan trud. Stvar nije ispala onako kako smo priželjkivali, to je u nama izazvalo bes, očaj, tugu, nezadovoljstvo, ljutnju ili strah.

Šta nam je činiti kada postanemo svesni svog neuspeha? Najpre se trebamo malo vratiti unazad i sve pogledati iz jedne druge perspektive. Neuspeh ne bismo doživeli da svoje težnje nismo usmerili na način koji je upravo doživeo svoj rezultat. Kada nečemu stremimo mi istovremeno stvaramo priliku da do neuspeha i dođe.

Za ono što želimo najčešće postoje samo dva moguća ishoda: uspeh ili neuspeh. Život sam po sebi je često nepredvidiv i tajanstven, tako da vremenom postane krajnje diskutabilno šta je zapravo naš lični uspeh, a šta neuspeh. Naši trenutni neuspesi vremenom mogu sazreti i postati izuzetno kvalitetne, korisne i jako važne sekvence našeg života. Zapravo uspeh i neuspeh kao vrednosne kategorije uopšte i ne postoje. Reč je uvek i samo o određenom trenutnom ishodu koji se dogodio na jedan izvestan način, a mogao se isto tako ostvariti i u vidu bezbrojnih, drugih, nama sasvim nepoznatih varijanti. Neuspeh je samo u nama i u našoj trenutnoj emociji. Neuspeh ima svoju afektivnu dimenziju zato što stvara jak emotivni odjek izazvan našim emotivnim ulaganjem. Emotivno ulaganje je ono što čini jedan ishod poražavajućim.

Kada emocija ne bi u nama bilo, ne bismo osećali razočaranje. Sa druge strane, da nema tog važnog emotivnog angažovanja, mi našem cilju ne bi ni stremili, a uspesima se ne bismo ni radovali. Da bi bolje razumeli svoj neuspeh potrebno je da svoje emocije posmatramo poput običnog pogonskog goriva. Emocije su nam neophodne da bi se naša unutrašnja mašina pokrenula i stavila u produktivan proces.

Postoje situacije kada stvari ne idu onako kako želimo, mi tada još više ulažemo svoje emocije, tada obično postanemo svesni koliko nam je do nečega stalo. Dozvolimo li da se emocije previše rasplinu doći će do snažne i razorne eksplozije naših afektivnih reakcija. Emotivna eksplozija može biti razorna za nas same, ali i za ljude u našem okruženju; ona ima i jednu korisnu funkciju, a to je da sve čega je previše u trenutku sagori i pri tom stvori jedan sasvim nov i prazan prostor, za neke naše nove želje i sveže emocije.

Neuspeh je samo naš jedinstveni magijski trenutak u kome je stvorena prilika da preispitamo sebe, prilika da se reorganizujemo i našu unutrašnju mašinu iznova pokrenemo. Ovakvu jedinstvenu šansu uspeh nam sam po sebi nikada ne može pružiti. Uspeh je ono što nas zatvara, zavarava, ograničava, uljuljkuje i teši.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

 

Nema komentara