Svi posedujemo unapred skicirane planove za sve ono što želimo da postignemo u budućnosti. U periodu kada se bliži kraj jedne godine postajemo svesni tih planova i strah da možda neće ispasti sve kako očekujemo se intezivira. Naši planovi za narednu godinu mogu biti izuzetno konkretni, ali i jako haotični. Jasno definišući ono što zaista želimo, osmišljavamo smisao svog življenja.

Jednom kada na scenu nastupe jasni planovi za budućnost, istovremeno se pojavi i milion razloga koji govore u prilog tome, da je od planova možda najbolje odustati.

U trenutku kada postanemo svesni onoga što želimo pojave se mnogobrojna pitanja koja izražavaju sumnju u nas same ili u naše težnje. Da li je ovo što želim ono pravo? Zašto baš ja? Da li ću se obrukati? Da li ću se previše namučiti? Šta ako u međuvremenu poželim nešto drugo? Ja nisam u mogućnosti ovo da postignem…

Svi ovi razlozi jesu deo subverzivnih aktivnosti onog dela naše ličnosti koji po svaku cenu želi da ostane pasivan. Verovali ili ne vi sami sabotirate sebe i činite to mnogo češće nego što naslućujute. U svakom od nas živi lenština, onaj ko obožava da ništa ne radi, da spava, da uživa i da se dosađuje. Taj potajni deo nas izmisliće milion razloga zbog kojih danas ne treba izaći iz kuće, otići na posao, nazvati telefonom. Odložiće sastanak, otkazaće sve za sledeću nedelju, propustiće autobus, promašiće život. Mi smo jedino odgovorni zato što se svim sredstvima trudimo da sve ono što ne moramo danas ostavimo za nikad.

Kako se pokrenuti? Ono što nas sasvim sigurno pokreće jesu naše skrivene pobude. Kada nešto prejako želimo ne postoji razlog koji nas može od toga odgovoriti. Prepreke se ruše i brzim korakom se korača ka cilju. Problem nastaje kada naši ciljevi nisu praćeni emotivnim nabojem: niskim strastima ili leptirastim uzbuđenjima. Tada nam je neophodna dodatna motivacija. Dodatno se motivišemo na način da u glavi kreiramo predstavu našeg cilja u trenutku kada je ostvaren. Nejasno skicirani ciljevi daju puno prostora za analizu i sumnju. Jasno postavljeni zadaci smanjuju napetost i omogućavaju našu bolju produktivnost.

Mnogi moji prijatelji imaju problem da jasno definišu šta tačno žele u svojoj budućnosti. Većem broju njih je sasvim jasno šta je ono što nikako ne žele, ali za krajnji uspeh to jednostavno nije dovoljno.

Mnoštvo opurtunističkih razloga dolazi od nas samih, ali od strane drugih ljudi iz našeg okruženja. Sasvim je očigledno da samo ono što se jako i silno želi ima veliki potencijal da bude realizovano.

Dragi moji čitaoci,

Želim vam sve najlepše u Novoj godini. Želim da svi jasno definišete svoje buduće uspehe. Iskreno verujem da ne postoji nijedan ozbiljan razlog da oni ne budu ostvareni.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara