Pre otprilike nekih deset godina na našim televizijama prikazivala se jedna zanimljiva humoristička serija pod nazivom Treći kamen od Sunca (3rd Rock from the Sun). Družina vanzemaljaca je u tajnoj poseti našoj planeti sa ciljem da nas što bolje upoznaju. Uporno pokušavajući da se prilagode životu na Zemlji prolaze kroz niz zabavnih i nepredvidivih situacija. Između ostalog i njih same vremenom počinju da muče problemi običnih ljudi, trude se da izađu na kraj sa apatijom, dosadom, učmalošću, nedostatkom volje, nezadovoljstvom, emotivnim krizama. Njihov vođa za sve te ovozemaljske pojave daje jedno zanimljivo objašnjenje, koje recimo glasi ovako: Sveopšte letargično stanje na Zemlji posledica je uticaja zemljine teže koja sve vreme vuče na dole. Zaista, koliko je čoveku potrebno svakodnevnog napora za minimalnim prevazilaženjem tog svakodnevnog egzistencijalnog beznađa?

Šta god mi radili ili ne radili, voleli ili ne voleli, mislili, sanjali…  kugla će nastaviti svoj neumitno-bezgranično-kružni put. Mnoge pojave na ovom svetu odigravaju se nezavisno od našeg truda i naše volje. To nam je donekle jasno i uglavnom razumemo, mada su česti primeri da ovu važnu činjenicu i previdimo.

Mnogobrojni procesi unutar nas samih takođe se realizuju bez našeg svesnog angažovanja. Recimo, doživimo neku fizičku povredu, naše telo nezavisno od naše svesti istog trenutka ulazi u proces isceljenja. Taj proces možemo ubrzati svojim svesnim uticajima tako što dezinfikujemo ozledu, lečimo, previjamo, nanosimo meleme, ali radili to ili ne radili, do određenog stepena, poboljšanja će svakako biti. Spontano isceljenje nije moguće jedino u situacijama kada se iznova i iznova povređujemo ili kada su rane, koje su nam nanete, smrtonosne, ali u svakom slučaju naše telo će krenuti u proces takozvane samopodrške. Ovaj mehanizam je prisutan kod svih vrsta povreda, bilo da je reč o fizičkim, psihičkim ili emotivnim traumama. U stvari ovaj mehanizam je univerzalan i opšteprisutan i deluje uvek kada pojedinac ima neki svoj bolan problem, nezavisno od toga kakva vrsta teškoće da je u pitanju.

Kada imamo problem, to u nama izaziva osećaj bola. Bol jednog čoveka ima svoj energetski odjek koji ukazuje na narušenu ravnotežu. Vasiona zahvaljujući ovom energetskom odjeku oseća našu slabost, tako se stvara potreba da nam se pritekne u pomoć. Nekada nam pomoć stiže brzo i lako, nekada sporije i nešto teže.

Problemi se ponašaju slično ranama na našem telu. U trenu i bez naše želje kreće se u proces samoisceljenja, tačnije u proces samorealizacije. Pri tom najdelotvorniji melem koji možemo upotrebiti, da bi se situacija što pre okončala i po nas što pozitivnije, jeste naša iskrena vera u srećan ishod. Pitaćete koliko dugo? Dovoljno dugo i po svoj prilici sporije nego što želimo. Zemlja na ovaj način rotira oko svoje ose iz razloga što nigde ne žuri; upadljivo je sporija od naših želja, žudnji i snova; mirna i neumoljiva. Naši životi za nju predstavljaju tek maglovite trenutke večnosti.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara