U neponovljivom filmskom klasiku Prohujalo sa vihorom, lik nestašne i dražesne Skarlet O’ Hare, koju glumi nezaboravna Vivijen Li, u jednoj od poslednjih scena, u kojoj se čitav njen svet ruši, mirno izgovara sledeću rečenicu:“Misliću o tome sutra.“

Davnih dana sam donela odluku, da ova rečenica bude moj životni moto, iz jednog malo čudnog razloga, ja se zapravo time ne vladam, već naprotiv, sve što u životu radim i mislim je suprotno od pomenute odluke. Kada naidju teški dani i problemi, ne umem da ih ostavim po strani, za neka bolja i pametnija vremena, već želim da se stvar reši i to po svaku cenu, sada i odmah.

Mislim da je prava mudrost imati strpljenja najpre sa samim sobom, a nakon toga i sa drugim ljudima. Nemogućnost da odložimo svoje reakcije, po pravilu nas nikuda ne vodi, a pogotovu ne ka rešenju problema. Žašto?

Problemi poseduju divnu i jedinstvenu samovodeću osobinu. Problemi imaju tendenciju da teže svojoj realizaciji. Kada nešto konkretizujemo kao svoj problem, teškoću, prepreku, čitava vasiona oseća naš bol i trudi se da iznadje način da nam pomogne. Nekada je proces iznenadjujuće brz, ali dešava se da bude i znatno sporiji od onoga što priželjkujemo. Tada smo nestrpljivi, nervozni, idemo glavom kroz zid, pravimo pogrešne izbore, ponekad srljajući u veće i teže probleme.

Možda bi nam svima koristilo, da ponekad pokušamo, da rečenicu „misliću o tome sutra“ zadamo sebi kao naredbu, jer svet je svakao mnogo lepši kada prespavamo ili kada negde odputujemo, bar ono u svojoj mašti.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara