fotoŠta je to izmedju žena i njihovih cipela? Kakva je to tajna, mistična veza? Da li je ljubav ili potreba?

Satima u prodavnici razgledam i probam cipele, moj muž je odavno izgubio nadu. Odigrane su se sve utakmice na koje je planirao da se kladi, koluta očima govoreći mi: „Ali takve već imaš“, odgovaram. Slične su, ali ne ovakve. Ali ove mi baš trebaju. Sleže ramena u znak predaje, srećan što je napokon gotovo sa kupovinom.

Šta je to u nama, što nam ne da mira i što nas gura u neprestano traganje ka novijim, modernijim, višim, drugačijim, elegantnijim, seksipilnijim, lepšim, udobnijim, ekskluzivnijim… modelima cipela. Kakav je to nemir, koji proganja mene i milione drugih žena, zbog kog neprestano čeznemo za drugačijim, prefinjenijim, mekanijim, udobnijim, sa bolje uradjenom potpeticom, sa lepšom kopčom, interesantnijim dezenom, poznatijim brendom. I neka ih je što više. Neizostavno nam trebaju baš one koje ugledamo na polici čežnjivo nas gledajući, čekaju da ih probamo i ponosno prošetamo.

Crvene cipelice, bajka od H. K. Andersena govori o devojčici koja je toliko zavolela svoje cipele, da više nije mogla da ih skine, neprestano plešući bez mogućnosti da prestane, što joj je na kraju donelo bol i patnju. U izvornoj verziji ove bajke, da bi je oslobodili cipela morali su da joj odstrane stopala. Ovu bajku sam pročitala prvi put sa devet godina i za mene je to bila jeziva horor priča, skorije mi je, ponovo, došla pod ruku i mislim da je to ozbiljno štivo, koje bi koristilo svakoj mladoj devojci, na pragu života. Naime, ovo delo uči da opsesivna želja za materjalnim, skupim predmetima, koji nam suštinski ne pripadaju, vode ka putu otudjenja od svog identiteta i gubitka dela sebe i svoje ličnosti.

Šta se zapravo krije iza neumerene želje za posedovanjem cipela i njihovim suludim gomilanjem po ormanima i kutijama?

Naša stopala su naša veza sa zemljom, naš oslonac, naša baza i sigurnost. Cipele nas štite, daju nam toplotu, i sprečavaju ozleđivanje. U psihološkom smislu cipele nam znače oslanac i potrebu da obezbedimo i očvrstimo svoju egzistenciju. Samim tim kupovina cipela, bar naizgled, daje osećaj čvrstog i bezbednog tla pod nogama.

Vratimo se samo pedeset godina unazad i uvidećemo da se od žene u najvećoj meri očekovalo da bude dobra domaćica i brižna majka. Današnje društvo, kao i žene same, zadaju sve teže zahteve i izazove. Od nas se očekuje da budemo domaćice, majke, uspešne u poslu i u društvu, potpuno ravnopravne sa muškarcima u sticanju materijalnih sredstava. Zbog obimnih zahteva, žene često gube tlo pod nogama, a time i osećaj sigurnosti. A kako ga najbrže povratiti nego otići u prodavnicu cipela i kupiti sasvim nov, sjajan par i zakoračati sigurno i ponosno u nove izazove?

piše Biserka Jakovljević, psihoterapeut

Nema komentara