bisaaa

piše Biserka Jakovljević

Tuga je jedno od osnovnih ljudskih osećanja. Ona nastupa kada čovek izgubi nešto jako važno: dragu osobu, posao, društveni status, imovinu, ideju, ideale ili nešto drugo. Tuga je i poziv u pomoć. Tužan izraz lica, plač, zgnurenost, gotovo nikoga ne mogu da ostave ravnodušnim i ukazuju, da je osobi potrebna podrška i pomoć drugih ljudi.

Suze su znak života, znak životne volje i želje da nam važne stvari postanu bolje i drugačije. Ljudi sa ukočenim, ledenim i odsutnim izrazom lica ne osećaju tugu i ne prizivaju druge u pomoć, već odaju utisak odbojnog stava.

Tuga i bol su deo života, svakog od nas i stoje potpuno ravnopravno uz ljibav i zadovoljstvo. Tužnim osećanjima jednostavno ne možemo pobeći, ma koliko se trudili. Ona imaju značajnu egzistencijalnu ulogu na putu preživljavanja. Zamislite kako bi naš život izgledao da nam ništa u njemu nije važno i da nas sve što nam dolazi i odlazi, ostavlja ravnodušnim. Tada se jednostavno ne bi osećali živim, već sebi stranim, poput nekog predmeta. Ne bi imali potrebu da volimo, niti da stvaramo, da se borimo ili nadamo. Svi smo na svojoj koži iskusili, kako neke stvari počinjemo mnogo više i drugačije da vrednujemo tek kada ih izgubimo. Stiče se utisak, da tek u situacijama, kada nas obgrli tuga, naš život dobija pravi smisao.

Tuga jeste naše unutrašnje osećanje, ali je neodvojiva od drugih ljudi. Drugi ljudi su predmet naše tuge i razlog našeg zadovoljstva. Tuga je ono što nas spaja, ona je najčešće ono jedino što ostaje za dragom osobom pošto je izgubimo. Tuga je siguran znak, da smo nekada zaista bili srećni. Ona ujedno predstavlja i našu potrebu da sreću ponovo dosegnemo.

Nizak stepen samopoštovanja jedne osobe, otežava suočavanje sa neugodnim životnim situacijama. Problem nastaje kada tuga, toliko zagospodari našim životom, da postane štetna i uništiteljska. Tuga na kraju može i potpuno da nas uništi, kada čovek donose krajnje pogrešnu odluku da sebi naudi. Ona može biti i jako korisna i podsticajna. Tuga je blagotvorna kada je čovek razume i doživljava u okviru jedinstvene prilike da sagleda vredna mesta u svom životu. Tada se otkrivaju jake unutrašnje snage i dobija se potvrda u iskrenu podršku drugih, jer u nevolji samo oni pravi će stati uz nas. Uz njenu pomoć se stvara mogućnost da se stvori promena, da se napusti staro i okrene se stvaranju nečeg novog.

Nema komentara