Odnos izmedju dve veličine naziva se proporcija. Proporcije su tajanstven, sakriven, nezamenjiv i jako važan element svakog likovnog dela. O proporcijama je prvi govorio grčki vajar Poliklet i to u V veku. On je u bronzi stvarao ljudska tela, savršenih proporcija. Za svakog slikara i vajara proporcije su neobično značajne i to ne samo kada želi da interpretira ljudsko telo, vec mrtvu prirodu ili pejzaž. Autor koji nema razvijenu svest o proporcijama i koji ne shvata odnose, koliko je nešto puta manje ili veće u odnosu na nešto drugo ili na celinu, ne može biti umetnik. Osnovni razlog leži u tome što posmatrač njegovo delo ne procenjuje kao harmonično.

Verovali ili ne, u porodičnoj psihoterapiji dešava se nešto vrlo slično. Klijent koji se obraća psihoterapeutu najčešće ima disharmoničan porodični odnos. Zadatak terapeuta je da nauči klijenta da svoju porodicu sagleda u što realnijem proporcionalnom odnosu. U svakoj porodici postoji jedan dominatan član porodice, takodje postoje i različite relacije izmedju svih njenih članova. Relacije se drugačije nazivaju „odnosi izmedju članova porodice“. U psihološkom smislu, kada su relacije „kraće“, onda su odnosi intezivniji, kada su „duže“, tada su odnosi distanciraniji. Mnogi ljudi ne poznaju relacije izmedju sebi bliskijih ljudi i to je najčešće razlog zbog koga se sa dragim osobama nalaze u disharmoničnom odnosu. Zašto je važno dobro poznavati proporcije unutar sopstvenog porodičnog sistema? Zato što ako nešto dobro poznajemo onda smo u stanju da razumemo, a kada razumemo stvaramo mogućnost da ono što nam ne odgovara i promenimo.

Proporcije nisu neobično važne samo u umetnosti i u porodičnoj terapiji. Proporcije se nalaze u svemu. Mnogi ljudi nemaju dovoljno svesti o veličini sveta kome pripadaju i o razmerama prostora koji zauzimaju u svom okruženju. Gde se naše malo mesto tačno nalazi i koliko je veliki ili mali prostor koje ono zaista zauzima? Mnoga lična razočarenja i nezadovoljstva proističu iz ovog neznanja. Ljudi su skloni da sami sebi pridaju mnogo veći značaj od onog što im realno pripada.

Biti proporcionalan znači biti u srazmernom odnosu sa drugim ljudima i sa društvom u kome živimo. Izuzetno je teško u životu pronaći savršenu proporciju, bar kao što to sa lakoćom pronalaze pravi likovni umetnici. Ja nekako smatram svojim najvećim nedostatkom, kada su proporcije u pitanju, sposobnost da nekim ljudima dopustim da zauzmu nesrazmerno previše mesta u mom životu.

U psihološkom kontekstu, neophodno je ljude oko sebe, ali i sebe samog, staviti u što ispravnije mere. Samo u harmonično- proporcionalnom odnosu možemo pronaći svoj mir i blagoslov da proporcije menjamo u svoju korist.

Biserka Jakovljević, psihoterapeut

 

 

 

 

Nema komentara